LESTVICE ŽIVOTA

BUBREG OD MATIČNIH ĆELIJA

Tražen za presađivanje (Vikipedija)

Internacionalni tim, predvođen naučnicima sa Univeziteta u Mančesteru, stvorio je prvo funkcionalno bubrežno tkivo, objavljeno je krajem marta u časopisu „Matične ćelije“ koji izlazi u Velikoj Britaniji.

„Veoma smo radosni i uzbuđeni zbog ovog proboja u medicini”, izjavio je profesor Adrijan Vulf, koordinator projekta . „U narednim decenijama očekujemo da pomognemo velikom broju pacijenata sa najtežim nefrološkim problemima”.

Prema statistikama Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu umre dva miliona ljudi koji čekaju presađivanje ovog organa, a broj pacijenata čiji život zavisi od dijalize na godišnjem nivou se, takođe, povećava za milion do dva. „Iako je ovo tek eksperimentalna faza, očekujemo da ćemo za nekoliko godina uspešno ovladati tehnikom kojom će, u slučaju problema, biti u potpunosti moguće povratiti funkciju bubrega, te učiniti postupak dijalize nepotrebnim”, zaključio je doktor Vulf.

Istraživači su, takođe, otkrili
potpuno formirane sićušne krvne
sudove koji su napajali bubrežno tkivo.

Delovi bubrežnog tkiva, takozvani glomeruli koji snabdevaju bubreg krvlju, stvoreni su u laboratoriji iz matičnih ćelija. Ćelije su kombinovane sa želatinastom smesom koja je služila kao vezivno tkivo i u minimalnoj količini ubrizgane su pod kožu laboratorijske životinje.


Novostvoreno tkivo (Univerzitet Mančester)

Tri meseca kasnije mikroskopska analiza kultura je otkrila formiranje novih nefrona – osnovnih strukturalnih i funkcionalnih jedinice ljudskog bubrega ukljjučujući tubule – u kojima se prerađuje urin, Boumanove kapsule, u kojoj se filtriraju sve materije koje se kasnije izbacuju iz tela i Henleove petlje, koja takođe učestvuje u izbacivanju nečistoća.

Istraživači su, takođe, otkrili potpuno formirane sićušne krvne sudove koji su napajali bubrežno tkivo. Ipak, ovom mini bubregu je nedostajao veći krvni sud koji bi obezbedio njegovu punu prokrvljenost. Odeljenje mikrohirurgije Mančesterskog univerziteta intenzivno radi na svaranju krvnog suda koji će trajno obezbediti punu funkciju novog tkiva.

„Dokazali smo mimo svake sumnje da
stvoreno tkivo fukcioniše kao
bubreg filtrirajući krv i stvarajući
urin iako još uvek eksperimentišemo”.

Da bi testirali stvorenu strukturu istraživači su koristili dekstran – fluorescentni protein koji reaguje na supstancu nalik urinu stvorenu filtriranjem krvi u bubrežnom tkivu. Dekstran je otkriven u tubulama, potvrđujući da je filtrirana supstanca zaista urin.

„Dokazali smo mimo svake sumnje da stvoreno tkivo fukcioniše kao bubreg filtrirajući krv i stvarajući urin iako još uvek eksperimentišemo”, izjavila je Sju Kimber ,takođe sa univerziteta u Mančesteru. „Ono što je posebno zanimljivo jeste da je tkivo, dobijeno iz ljudskih matičnih ćelija kod kojih je snabdevanje krvi odlično, postalo sastavni deo vaskularnog sistema životinje kojoj je ubrizgano”.

Ipak, posao još nije završen. Tkivo je formirano iz nekoliko stotina glomerula dok ih ljudski bubreg ima na milione. Činjenica da je kultura bubrežnog tkiva po prvi put uzgojena u laboratoriji i sposobna da preuzme sve procese filtracije, predstavlja zaista izuzetan korak umedicinskoj praksi. Nada da će postupak jednom postati standardan i spasiti mnoge živote sada je realna budućnost.

(Nataša Goati Marković, RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar