ЦИТИРАЛИ ИХ НОБЕЛОВЦИ

Ексклузивно

 

Двоје овогодиошњих добитника, др Рајнхард Генцел и др Андреа Гец, цитирали су 19 пута девет научних радова српских научника: др Весне Борка Јовановић („Винча”), др Предрага Јовановића (Астрономска опсерваторија) и др Душка Борке „Винча”).

Ове године, награду за изузетне доприносе у физици добили су: математичар др Роџер Пенроуз (удео 1/2), астрофизичар др Рајнхард Генцел (удео 1/4) и астроном др Андреа Гец (удео 1/4). Др Роџер Пенроуз је рођен 1931. у Колчестеру у Великој Британији, докторирао је 1957. на Универзитету у Кембриџу, а ради као професор на Универзитету у Оксфорду. Нобелову награду за физику добио је за откриће да је настанак „црних рупа” поуздано предвиђање опште теорије релативности. Др Рајнхард Генцел је рођен 1952. у Бад Хомбургу у Немачкој, докторирао је 1978. на Универзитету у Бону, а данас је директор Макс Планк института за ванземаљску физику, Гархинг, Немачка, и професор на Универзитету Беркли, САД. Др Андреа Гец је рођена 1965. у Њујорку, докторирала је 1992. на Калифорнијском технолошком институту, Пасадена, САД, и ради као професор на Универзитета Калифорнија, Лос Анђелес.

Др Рајнхард Генцел и др Андреа Гец су награђени за откриће супермасивног компактног објекта Sagittarius A* у центру наше Галаксије на основу дугогодишњих посматрања орбита околних звезда.
(https://www.nobelprize.org/prizes/physics/2020/summary/)

Др Роџер Пенроуз је математички доказао да су „црне рупе” директна
последица Опште теорије Алберта Ајнштајна релативности и да оне заиста могу настати (у шта ни сам Ајнштајн није веровао) и детаљно  описао њихове особине. На тај начин је дао највећи допринос Општој теорији релативности.

Предраг Јовановић, Весна Борка Јовановић

Др Рајнхард Генцел и др Андреа Гец су, сваки са својим тимом астронома, спровели вишегодишња посматрања области званој Sagittarius A у центру Млечног пута. Др Андреа Гец је посматрала помоћу Кек телескопа на Хавајима и прва је, након отклањања замућења услед Земљине атмосфере, добила јасне слике ове области које су биле 10 пута оштрије од слика добијених помоћу Хабловог свемирског телескопа. На тај начин је била у могућности да с великом прецизношћу прати кретања најсјајнијих звезда у центру наше галаксије, на основу којих је доказано постојање централне супермасивне „црне рупе”.

Др Рајнхард Генцел је са својим тимом астронома, такође, посматрао исте најсјајније звезде у центру наше галаксије, али помоћу Very Large Telescope (VLT) у Чилеу у склопу Европска јужна опсерваторије (ESO). На тај начин су обе групе добиле астрономска посматрања звезда у близини центра наше галаксије која су била у доброј сагласности и на основу којих је уочено да се те звезде крећу великим брзинама око неког невидљивог веома масивног тела, чија је маса процењена на преко 4 милиона Сунчевих маса. Истраживања др Генцела и др Гец представљају до сада најубедљивију потврду да тај невидљиви компактни објекат, означен као Sagittarius A*, представља супермасивну „црну рупу”.

Душко Борка

Истом веома актуелном облашћу истраживања бави се група истраживача са Астрономске опсерваторије у Београду и из Института за нуклеарне науке „Винча”. Наша група је тестирала више различитих теорија модификоване гравитације помоћу посматраних орбита S2 звезде око супермасивног компактног објекта Sagittarius A* у циљу поређења предвиђања ових теорија са одговарајућим предвиђањима Опште теорије релативности, која тренутно представља Стандардну теорију гравитације, ради превазилажења неких недостатака ове теорије на галактичким скалама.

Ова истраживања вршена су у оквиру националног пројекта ОИ 176003
„Гравитација и структура космоса на великим скалама”, који финансира
Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије, од 2011. до 2019. године. Наставак је планиран кроз будући пројекат из позива ИДЕЈЕ „Развој и тестирање нелокалних модела модификоване гравитације”, који је управо пријављен, а чији је носилац Математички факултет Универзитета у Београду. Поред осталих, укључена је горепоменута група истраживача.

Сарадници на пројекту ОИ 176003 (др Предраг Јовановић, др Весна Борка Јовановић и др Душко Борка) су у претходном периоду из ове области остварили веома значајне резултате који су примећени на светском нивоу, па су их цитирали и овогодишњи добитници Нобелове награде др Генцел и др Гец.

Др Весна Борка Јовановић

Др Предраг Јовановић

Др Душко Борка

(Фотографије: приватна атхива)