Настави ли се као до сада, до 2050. године престаће да постоји онаква какву познајемо.
Тим научника из Масачусетског нститута за технологију (MIT) још је 1972. године предвидео да ће људска тежња економском расту по цену околине и друштва заправо довести до колапса средином 21. столећа. Гаја Херингтон,из KPMG (глобална мрежа професионалних компанија које нуде услуге ревизије, саветовања и поресне услуге) дала је себи задатак да побије или доказаже MIT-јеву студију. У својем истраживању користила је модел симулације света који је анализирао светски напредак од 1972. године до данас.
Подаци Гаје Херингтон су, за разлику од ранијих MIT-јевих, показали још мрачнију будућност, односно да ће људско друштво до 2040. Године доживети потпуни друштвени колапс.
Гаја Херингтон је посебно разматрала десет кључних варијабли, попут популације, индустријске производње и сталног загађења околине. Истраживање је открило да ће људски менталитет „све по старом” узроковати пад економског раста у следећој деценији (између 2030. и 2040. године). Њени подаци су, за разлику од ранијих MIT-јевих, показали још мрачнију будућност, односно да ће људско друштво до 2040. године доживети потпуни друштвени колапс.
То заправо значи нагли пад квалитета живота, производње хране, индустријске производње и у коначном саме људске популације.
Прва симулација
MIT је своје предвиђање направио користећи рачунарски програм тада познат као World1 и анализирао период од 1900. до 2060. године. Подаци у тој симулацији приказани су у облику линија графикона на низу листова папира. У видеу из 1972. године MIT-јев Џери Фостер, човек који је осмислио World1 симулатор, показао је своју иновацију јавности и свету. Приказао је пораст становништва од 1900. до краја 20. столећа. Његово предвиђање указује на годину 2020. као цивилизацијску прекретницу за човечанство.
Око 2020. године стање на планети постаје веома критично. Ако се ништа не предузме, квалитет живота ће пасти на нулу. Загађење околине постаће толико озбиљно да ће почети убијање људе, што ће заузврат довести до пада броја становника на износ мањи него што је био 1900. године. У тој фази, између 2040. и 2050. године, цивилизован начин живота каквог познајемо престаће да постојати, рекао је 1973. године Џери Фостер за АBC.
Исти модел, резултати гори
Гаја Херингтон је користила исти симулатор, али трећу генерацију која носи прикладан назив World3, и у новој симулацији пратила 10 кључних промљивих: популацију, плодност, смртност, индустријску производњу, производњу хране, услуге, необновљиве ресурсе, стално загађење околине, добробит човечанства и еколошки отисак. Открила је да се ти најновији подаци уско подударају с два специфична сценарија: све по старом (business-as-usual, BAU2) и свеобухватне технологије (comperhensive technology, CT).
Додала је да ће, ако се све настави по старом, доћи до колапса упркос огромном технолошком развоју и усвајању нових технологија.
BAU2 и CT сценарији показују прекид раста унутар отприлике једног десетлећа. Оба сценарија указују да наставак размишљања „све по старом”, што значи тежњу за континуираним растом, није могућ, тврди Гаја Херингтон у студији која је објављена у научном часопису Yale Journal of Industrial Ecology. Додала је да ће, ако се све настави по старом, доћи до колапса упркос огромном технолошком развоју и усвајању нових технологија.
Ипак, она наговешћује могуће светло на крају тунела у виду технолошког напретка и већих улагања у јавне услуге, које би заједно могле променити смјер кретања човјечанства од руба понора према даљњем развоју и напретку. Да би до промене смера дошло, човечанство ће морати да уложи огромне напоре у следећој деценији. Но, тај простор за реакцију се врло брзо затвара, упозорила је Гаја Херинготн.
(Извор Зимо)
