Изгледа да „црвена планета” и даље скрива многе тајне и да је питање на шта ће све свемирске агенције наићи приликом даљих истраживања.
Ровери који истражују Марс у последње време проналазе занимљиве и чудне облике. Премда се не ради о заоставштини древне цивилизације „малих зелених”, већ о природним појавама или људским отисцима, то не значи да недавна открића нису врло интересантна. Наиме, изгледа да „црвена планета” и даље скрива многе тајне и да је питање на шта ће све свемирске агенције наићи приликом даљих истраживања.
Насин ровер Perseverance је у јуну наишао на чудно запетљано тело које изгледа као замршена нит штапа за пецање. Упркос томе што су се неки понадали да се можда ради о изгубљеном предмету ванземаљске цивилизације или мистериозном природном феномену, највероватније објашњење за овај призор – смо ми сами. Стручњаци сматрају да се ради о сићушном комаду смећа, односно остатку од падобрана или неког другог механизма помоћу којег се ровер спустио на површину у фебруару 2021.
Вероватно је ветар, који зна дува и на Марсу, одувао овај део смећа близу ровера. И попут пластичне врећице или чаше, ова запетљана жица се касније откотрљала даље површном планете. Наиме, само неколико дана касније, више није била поред ровера, пише Universe Today. Можда ће се неки запитати зашто се уопште пише о људском смећу на Марсу, односно зашто би се радило о неком занимљивом открићу. Веома је занимљиво видети како смо, осим на своој планети и у њеној атмосфери (свемирско смеће од сателита), почели остављати трагове и на другим планетама.
Стручњак за обраду фотографија Стјуарт Аткинсон сматра да нас такве ствари не би требало забрињавати. „За стотинак година Марсовци ће сакупљати све те ствари и можда их излагати у музејима или правити од њих историјски накит, као што то на Земљи радимо с фосилима, јантаром и метеоритима”, написао је он на Twitter-у. Запетљана жица није једино занимљиво откриће с Марса које се минулих месеци појавило на насловницама медија. Примерице, ровер Curiosity је снимио чудне вијугаве формације сличне торњевима и облик у стенама који наликује вратима.
Наиме, Curiosity је у мају на Марсу уснимио нешто што на први поглед наликује исклесаном пролазу у стенама. Није ни чудо што су одмах на интернету почеле колати приче да се ради о ванземаљском артефакту – нечему што су направили древни становници „црвене планете” или новији посетиоци с других планета или светова. Овај „улаз” подсећа на неку сцену из научно-фантастичних филмова у којима главни јунак након проласка кроз мистична врата долази до портала који води у друге галаксије или до тунела у којима се налазе остаци давно изумрле ванземаљске цивилизације.
Но, научници нуде другачије објашњење и наводе да се вероватно ради о одређеној врсти лома стене до којег је могло доћи након потреса или путем других геолошких процеса. Потреси на Марсу нису нешто необично. Откако је лендер InSight слетео новембру 2018, евидентирао је више од 1.313 потреса. Тако да не би било изненађујуће да је овакав лом заправо последица неког јачег тремора, а не вештих руку „малих зелених”. Додатно, али не и мање важно, облик у стени који наликује вратима на фотографији изгледа приближно људске величине, но заправо се ради о шупљини која је висока само неколико десетака снтиметара, тачније 30×45 сантиметара.
Curiosity је 17. маја пронашао јако занимљиву формацију стиена која одскаче од уобичајеног марсовског крајолика. Међу песком и громадама стијена у кратеру Gale снимио је неколико искривљених каменитих торњева. Ови седиментни шиљци изгледају попут смрзнутих токова воде изливених из неког невидљивог врча на небу, пише Science Alert. Научници сматрају да се ради о материјалу сличном цементу који је некада испуњавао древне пукотине камене стене. Kако је стена поступно еродирала, иза ње су остале вијугаве структуре компактног материјала.
Curiosity је ове камене структуре уснимио 17. маја. Kолико год оне изгледале необично, сличне објекте можемо наћи на Земљи. Геолози обично овакве високе „торњеве”, настале након ерозије стена, називају hoodoo. Често их налазимо у сушним подручјима, попут кањона Јуте или оних на југу Србије, а сами камени стубови понекад могу досегнути висину десетоспратнице. „Торњеви” на Марсу, додуше, изгледају јако нестабилно у поређењу са hoodo-има које налазимо на нашој планети. Но њихово постојање показује како су могли изгледати древни услови на Земљином суседу.
Наиме, стручњаци сматрају да је кратер Gale у давној прошлости заправо био корито језера. Мада овај кратер није у потпуности раван, ови чудни стеновити „торњеви” истичу се у односу на остатак окружења. За сада није позната њихова висина.
(Индекс)
