Будућност света, барем у следећих неколико деценија, сажета је у чудесном четвороречју. Знате ли, можда, у којем? Није у реду да искушавамо ваше стрпљење, то су следеће четири речи: нано (Nano), био (Bio), инфо (Info) и когно (Cogno). Скраћено NBIC, што на први поглед подсећа на БРИК (Бразил, Русија, Индија и Кина).
Станко Стојиљковић
Прво су Бог и природа направили од нас то што смо, а онда од сопственог генија којег смо креирали стварамо од себе оно што желимо да будемо… Нека нам небо и Бог буду граница, а Вечност наша мера. (Маркус Гарви, политички мислилац с Јамајке)
Шта свака од побројаних представља?
Нанотехнологије откривају појединачне одлике нечега у размерама од милионитог делића милиметра (106 милиметaра) или милијардитог метра (109 метaра) – танушни премази (филмови), сићушне честице, напредна микролитографија и тако редом. Назив потиче од грчке речи nano (патуљак).
Биотехнологија обухвата посредне или непосредне захвате научника и инжењера са живим организмима или деловима живих организама, у природном (изворном) или измењеном облику. И она је пореклом из грчког језика (bios – живот).
Информатичке технологије подразумевају и опрему (hardware) и програме (software), укључујући умрежавање и телекомуникације. У најстрожем смислу то су уређени низови знакова (симболи), а у корену је латинска именица (informacio) која означава замисао или идеју.
Ређање појединачних атома (ИБМ)
Когнитивне (сазнајне) науке изучавају интелигенцију и интелигентне склопове (системе), с посебним нагласком на интелигентном израчунавању. Стари латински израз (cognoscere) значи – знати, замислити или препознати.
(Надајмо се да нећемо бити строго прекорени због поједностављеног тумачења).
Научници су намерни да
прошире људске границе
обједињујући – гене, битове,
атоме и неуроне.
Другачији човек
Све четири речи се, према предвиђању водећих светских зналаца, сливају (конвергенција) у неку сасвим нову, још неуобличену, која ће убудуће оличавати усавршеног, унапређеног и оснаженог човека – свакако другачијег од данашњег, и споља и изнутра. Изнова склопљеног од атома (и молекула), као што то одвајкада чини мајка природа. Може ли је човек надмашити?
Научници су намерни да прошире људске границе обједињавајући у најсићушнијим размерама – гене, битове, атоме и неуроне. Скорашњи истраживачки увиди и технолошки искораци учинили су изводљивим преуређење материје баратањем појединачним атомима. У царству „грчких патуљака”, најмањем на нашој планети, физика, хемија, биологија, наука о материјалима и инжењерство сажимају се у једној јединој тачки. Хајде да мало у све то завиримо!
Човеков ум увећаће се знатно увођењем високотехнолошких помагала у сазнавању, опажању и општењу. Подједнако мењајући мождане способности и друштвено-културне околности, и то спрезање преобликоваће и мисао и понашање свакога понаособ. Поменимо нарочите справице које побољшавају чула или алаткице које отварају неслућене хоризонте стваралаштва.
Склапање робота (фото Фабрис Буке)
У свему томе неизоставни су будући интелигентни рачунари и роботи.
Вештачка нано-био чула (сензори) и чипови унапредиће увелико проучавање и лечење болести, укључујући предстојеће домете у биоинформатици, геномици и протеомици. Самообнављајућим мајушним умецима (имплантати) замењиваће се људски органи, својеврсним наномашиницама изводити медицински захвати.
Напредак у сазнајним (когнитивним) наукама омогућиће људима да избегавају нездраве животне навике преузимајући улогу лекара у разноразним случајевима.
Малене направе за лично прикупљање података олакшаће препознавање производа и положаја приуштиће свакоме да својевољно одабере којој ће се групи и на којем месту придружити.
Промениће се из темеља безбедност и појединаца и земаља, захваљујући споју достигнућа из нанотехнологије и информатичких технологија. Сензорске мреже истог трена откриће и спречиће сваку хемијску, биолошку, радиолошку и бомбашку претњу. Претеча томе су данашњи паметни роботи и беспилотне летелице.
Свезнајући зналци
И напослетку, преобразиће потпуно научно истраживање и високо образовање испоручујући нову врсту „свезнајућих зналаца” који проничу у дубину неколико различитих подручја. Зар то је није својеврсни повратак у доба старогрчких филозофа?
Филозоф Ник Бостром
(Оксфорд) сматра да је
природни свет бременит патњом.
Четири чаробне речи користиће се, дакле, да кудикамо повећају човекову интелигенцију, сазнавање, виђење, чујење (и слушање) и покретљивост заустављајући се на корак од еугенике. Имају ли људи у слободном друштву право да по властитом нахођењу унапређују своје телесно и душевно задовољство?
Осврните се око себе и уверићете се да су се научници одавно умешали у таква побољшања, и даље под изговором да отклањају недостатно и оздрављују болесно. Филозоф Ник Бостром, са Универзитета Оксфорд, сматра да је природни свет бременит патњом. Ко би се усудио да спречи ублажавање мука на прихватљив начин?
Наочаре за виртуелну стварност (Сони)
Али то продубљује и умножава моралне недоумице у великој трци без преседана која је увелико отпочела.
Роботска насеља
Водећи научници и стручњаци настоје да, на саветовањима под окриљем Националне научне задужбине САД, исцртају у главним цртама будућност човечанствa (и нашe планетe) до средине 21. столећа.
2020. године
Људи ма којих способности и умешности стицаће ново драгоцено знање и вештине знатно брже и поузданије, свеједно да ли су у школи, на послу или код куће. Појединци и дружине општиће и сарађиваће плодоносно, без обзира на уобичајене културне, језичке, даљинске и образовне препреке.
Национална безбедност биће навелико оснажена лаганим и интелигентним ратним помагалима, аутоматским борбеним возилима, прилагодљивим паметним материјалима, непробојним мрежама података, надмоћним уређајима за спречавање биолошких, хемијских, радиолошких и нуклеарних напада и тако даље.
Инжењери, уметници, архитекте и дизајнери искусиће задивљујуће проширење стваралачких способности, и посредством нових справа и бољим разумевањем извира човекових надахнућа.
И обични грађани и доносиоци политичких одлука биће свеснији сазнајних, друштвених и биолошких сила које управљају свачијим животом, омогућујући боље одлучивање, управљање и стварање.
Фабрике сутрашњице биће устројене на обједињавању усавршене технологије и увећаних људско-машинских способности у интелигентној радној средини.
Пољопривреда и прехрамбена индустрија повећаће увелико приносе и смањиће кварење намирница убацивањем малецних сензора који непрекидно надгледају у каквом су стању.
2025. године
Роботи исофтверски агенти биће кориснији, јер ће радити на начелима усаглашеним с човековим потребама, циљевима, личношћу и свесношћу.
Човеково тело биће дуготрајније, здравије, живахније, отпорније (на све врсте напрезања, биолошких искушења и старења) и подесније за свакојаке преправке.
Спој технолошких направа и лечења надоместиће бројне телесне и умне недостатке и искорениће сасвим поједине сметње које су отежавале живот милионима људи.
2030. године
Веома брзи интерфејс (међусклоп) широког опсега, који повезују човеков мозак и машину, промениће суштински рад у фабрикама и управљање аутомобилима, осигураће војну надмоћ и омогућиће нове начине надметања, видове уметности и узајамно деловање људи.
Машине и структуре свих облика, од кућа до летелица, правиће се од материјала са жељеним својствима, укључујући способност прилагођавања променљивим околностима, повећања енергетског учинка и условима околине.
Вештина усмеравања наследних (генетских) одлика људи, животиња и биљака умногоме ће побољшати свеопште благостање; општеприхваћена сагласност у вези с моралним, законским и обичајним изазовима мораће да се постигне.
Све врсте превоза биће безбедне, брзе и јефтине, захваљујући свеприсутним подацима у стварном времену (истовремено), изузетном учинку самог облика и коришћењу вештачких материјала од најсићушнијих састојака (у нано размерама).
Уобичајено образовање преобразиће се у обједињење разноликих наставних програма, заснованих на разумљивом умном устројству које објашњава свеукупни предметни (физички) свет – од појединачног атома до свеколиког космоса.
2050. година
Оствариће се мноштво обећања у истраживање космоса, захваљујући новим снажним ракетама-носачима, ванземаљским роботским насељима и уносном искоришћавању Месеца, Марса и блиских астероида.
Век за 14 година
Сходно садашњем кораку, напредак који се десио у 20. столећу биће постигнут за само 14 година у 21. веку, а исто поновљено у следећих седам. Столеће у које смо закорачили надмашиће прохујалих 20.000 година, настави ли се садашњим убрзаним растом, што је 1.000 пута више него у минулом веку!
Размотримо рачунарство: повезивање и смањивање су најбитнији. Отприлике 2020. стићи ће се до нанотехнолошких размера. Људски род у својим мозговима (биолошки) има на располагању рачунарску снагу од, отприлике, 1026 израчунавања у секунди, што је мање-више подложно и умањењу и увећању. (Ако би се обухватиле животиње, не би се битно променило, иако се не зна колико). Небиолошко израчунавање се убрзано (експоненцијално) удвостручује, биолошко остаје такорећи непромењено.
С тачке гледишта опреме (хардвер) прво ће надмашити друго 2020. или коју годину доцније. У програмском (софтвер) смислу није тако, бројни стручњаци указују да је напредак спорији.
Принц Хари у космосу
Сер Артур Кларк (преминуо 2008), прослављени писац научне фантастике и предсказивач геостационарних комуникационих сателита, обелоданио је 2001. године своје виђење будућих збивања до краја 21. столећа (изоставили смо прву деценију и прву годину друге деценије):
2011. Свемирски летови доступни обичним људима.
2013. Принц Хари лети у космос.
2015. Постигнута потпуна контрола материје на атомском нивоу.
2016. Укинуте све постојеће валуте. Свеопшти начин плаћања заснован на мегават-сату.
2017. Артур Кларк на свој стоти рођендан лети у космос.
2019. Земљу погађа метеорит.
2020. Вештачка интелигенција достиже људску. На Земљи обитавају две разумне врсте – биолошка и небиолошка.
2021. Први човек слеће на Марс. Очекује га неугодно изненађење.
2023. Клониран диносаур из остатака ДНК. Зоо-врт диносаура отворен на Флориди.
2025. Проучаваоци мозга одгонетају сва људска осећања. Остварује се потпуно урањање у виртуелну стварност: корисник стави на главу метални шлем и улази у „нове универзуме”.
2040. Универзални умноживач (репликатор) утемељен на нанотехнологији обликује ма који предмет – од укусних јела до дијаманата. Једина ствар која вреди јесте информација.
2040. Појам људски рад је избачен.
2061. Обнављају се ловачко-сакупљачкадруштва.
2061. Људи посећују Халејеву комету која се вратила.
2090. Поново се уводи сагоревање фосилног горива на велико да надомести мањак угљен-диоксида.
2095. Истински свемирски погон је осмишљен. Први људи су послати на оближње звезде које су већ посетили роботи.
2100. Почиње историја.
Схватање живота
Долазећи напредак довешће у питање наша основна схватања ритмова и значења живота. Данас природна околина за већину људи, нарочито у економски развијеном свету, нема никакве сличности с погаженом земљом наших примитивних предака, а ништа не показује да ћемо бити ишта колебљивији у погледу унапређења сопствене биологије него што смо били у погледу унапређења своје животне средине.
