EKSPLOZIJA INTELIGENCIJE

ČUDESNO ČETVOROREČJE

1.732 pregleda
Veštačke nanovevčice (Lorens Livermor)

Budućnost sveta, barem u sledećih nekoliko decenija, sažeta je u čudesnom četvororečju. Znate li, možda, u kojem? Nije u redu da iskušavamo vaše strpljenje, to su sledeće četiri reči: nano (Nano), bio (Bio), info (Info) i kogno (Cogno). Skraćeno NBIC, što na prvi pogled podseća na BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina).

stanko stojiljkovic

Stanko Stojiljković

Prvo su Bog i priroda napravili od nas to što smo, a onda od sopstvenog genija kojeg smo kreirali stvaramo od sebe ono što želimo da budemo… Neka nam nebo i Bog budu granica, a Večnost naša mera. (Markus Garvi, politički mislilac s Jamajke)

Šta svaka od pobrojanih predstavlja?

Nanotehnologije otkrivaju pojedinačne odlike nečega u razmerama od milionitog delića milimetra (106 milimetara) ili milijarditog metra (109 metara) – tanušni premazi (filmovi), sićušne čestice, napredna mikrolitografija i tako redom. Naziv potiče od grčke reči nano (patuljak).

Biotehnologija obuhvata posredne ili neposredne zahvate naučnika i inženjera sa živim organizmima ili delovima živih organizama, u prirodnom (izvornom) ili izmenjenom obliku. I ona je poreklom iz grčkog jezika (bios – život).

Informatičke tehnologije podrazumevaju i opremu (hardware) i programe (software), uključujući umrežavanje i telekomunikacije. U najstrožem smislu to su uređeni nizovi znakova (simboli), a u korenu je latinska imenica (informacio) koja označava zamisao ili ideju.

Ređanje pojedinačnih atoma (IBM)

Kognitivne (saznajne) nauke izučavaju inteligenciju i inteligentne sklopove (sisteme), s posebnim naglaskom na inteligentnom izračunavanju. Stari latinski izraz (cognoscere) znači – znati, zamisliti ili prepoznati.
(Nadajmo se da nećemo biti strogo prekoreni zbog pojednostavljenog tumačenja).

Naučnici su namerni da
prošire ljudske granice
objedinjujući – gene, bitove,
atome i neurone.

Drugačiji čovek

Sve četiri reči se, prema predviđanju vodećih svetskih znalaca, slivaju (konvergencija) u neku sasvim novu, još neuobličenu, koja će ubuduće oličavati usavršenog, unapređenog i osnaženog čoveka – svakako drugačijeg od današnjeg, i spolja i iznutra. Iznova sklopljenog od atoma (i molekula), kao što to odvajkada čini majka priroda. Može li je čovek nadmašiti?

Naučnici su namerni da prošire ljudske granice objedinjavajući u najsićušnijim razmerama – gene, bitove, atome i neurone. Skorašnji istraživački uvidi i tehnološki iskoraci učinili su izvodljivim preuređenje materije baratanjem pojedinačnim atomima. U carstvu „grčkih patuljaka”, najmanjem na našoj planeti, fizika, hemija, biologija, nauka o materijalima i inženjerstvo sažimaju se u jednoj jedinoj tački. Hajde da malo u sve to zavirimo!

Čovekov um uvećaće se znatno uvođenjem visokotehnoloških pomagala u saznavanju, opažanju i opštenju. Podjednako menjajući moždane sposobnosti i društveno-kulturne okolnosti, i to sprezanje preoblikovaće i misao i ponašanje svakoga ponaosob. Pomenimo naročite spravice koje poboljšavaju čula ili alatkice koje otvaraju neslućene horizonte stvaralaštva.

Sklapanje robota (foto Fabris Buke)

U svemu tome neizostavni su budući inteligentni računari i roboti.

Veštačka nano-bio čula (senzori) i čipovi unaprediće uveliko proučavanje i lečenje bolesti, uključujući predstojeće domete u bioinformatici, genomici i proteomici. Samoobnavljajućim majušnim umecima (implantati) zamenjivaće se ljudski organi, svojevrsnim nanomašinicama izvoditi medicinski zahvati.

Napredak u saznajnim (kognitivnim) naukama omogućiće ljudima da izbegavaju nezdrave životne navike preuzimajući ulogu lekara u raznoraznim slučajevima.

Malene naprave za lično prikupljanje podataka olakšaće prepoznavanje proizvoda i položaja priuštiće svakome da svojevoljno odabere kojoj će se grupi i na kojem mestu pridružiti.

Promeniće se iz temelja bezbednost i pojedinaca i zemalja, zahvaljujući spoju dostignuća iz nanotehnologije i informatičkih tehnologija. Senzorske mreže istog trena otkriće i sprečiće svaku hemijsku, biološku, radiološku i bombašku pretnju. Preteča tome su današnji pametni roboti i bespilotne letelice.

Sveznajući znalci

I naposletku, preobraziće potpuno naučno istraživanje i visoko obrazovanje isporučujući novu vrstu „sveznajućih znalaca” koji proniču u dubinu nekoliko različitih područja. Zar to je nije svojevrsni povratak u doba starogrčkih filozofa?

Filozof Nik Bostrom
(Oksford) smatra da je
prirodni svet bremenit patnjom.

Četiri čarobne reči koristiće se, dakle, da kudikamo povećaju čovekovu inteligenciju, saznavanje, viđenje, čujenje (i slušanje) i pokretljivost zaustavljajući se na korak od eugenike. Imaju li ljudi u slobodnom društvu pravo da po vlastitom nahođenju unapređuju svoje telesno i duševno zadovoljstvo?

Osvrnite se oko sebe i uverićete se da su se naučnici odavno umešali u takva poboljšanja, i dalje pod izgovorom da otklanjaju nedostatno i ozdravljuju bolesno. Filozof Nik Bostrom, sa Univerziteta Oksford, smatra da je prirodni svet bremenit patnjom. Ko bi se usudio da spreči ublažavanje muka na prihvatljiv način?

virtuelna stvarnost (soni)

Naočare za virtuelnu stvarnost (Soni)

Ali to produbljuje i umnožava moralne nedoumice u velikoj trci bez presedana koja je uveliko otpočela.

Robotska naselja

Vodeći naučnici i stručnjaci nastoje da, na savetovanjima pod okriljem Nacionalne naučne zadužbine SAD, iscrtaju u glavnim crtama budućnost čovečanstva (i naše planete) do sredine 21. stoleća.

2020. godine

Ljudi ma kojih sposobnosti i umešnosti sticaće novo dragoceno znanje i veštine znatno brže i pouzdanije, svejedno da li su u školi, na poslu ili kod kuće. Pojedinci i družine opštiće i sarađivaće plodonosno, bez obzira na uobičajene kulturne, jezičke, daljinske i obrazovne prepreke.

Nacionalna bezbednost biće naveliko osnažena laganim i inteligentnim ratnim pomagalima, automatskim borbenim vozilima, prilagodljivim pametnim materijalima, neprobojnim mrežama podataka, nadmoćnim uređajima za sprečavanje bioloških, hemijskih, radioloških i nuklearnih napada i tako dalje.

Inženjeri, umetnici, arhitekte i dizajneri iskusiće zadivljujuće proširenje stvaralačkih sposobnosti, i posredstvom novih sprava i boljim razumevanjem izvira čovekovih nadahnuća.

I obični građani i donosioci političkih odluka biće svesniji saznajnih, društvenih i bioloških sila koje upravljaju svačijim životom, omogućujući bolje odlučivanje, upravljanje i stvaranje.

Fabrike sutrašnjice biće ustrojene na objedinjavanju usavršene tehnologije i uvećanih ljudsko-mašinskih sposobnosti u inteligentnoj radnoj sredini.
Poljoprivreda i prehrambena industrija povećaće uveliko prinose i smanjiće kvarenje namirnica ubacivanjem malecnih senzora koji neprekidno nadgledaju u kakvom su stanju.

2025. godine

Roboti isoftverski agenti biće korisniji, jer će raditi na načelima usaglašenim s čovekovim potrebama, ciljevima, ličnošću i svesnošću.
Čovekovo telo biće dugotrajnije, zdravije, živahnije, otpornije (na sve vrste naprezanja, bioloških iskušenja i starenja) i podesnije za svakojake prepravke.

Spoj tehnoloških naprava i lečenja nadomestiće brojne telesne i umne nedostatke i iskoreniće sasvim pojedine smetnje koje su otežavale život milionima ljudi.

2030. godine

Veoma brzi interfejs (međusklop) širokog opsega, koji povezuju čovekov mozak i mašinu, promeniće suštinski rad u fabrikama i upravljanje automobilima, osiguraće vojnu nadmoć i omogućiće nove načine nadmetanja, vidove umetnosti i uzajamno delovanje ljudi.

Mašine i strukture svih oblika, od kuća do letelica, praviće se od materijala sa željenim svojstvima, uključujući sposobnost prilagođavanja promenljivim okolnostima, povećanja energetskog učinka i uslovima okoline.

Veština usmeravanja naslednih (genetskih) odlika ljudi, životinja i biljaka umnogome će poboljšati sveopšte blagostanje; opšteprihvaćena saglasnost u vezi s moralnim, zakonskim i običajnim izazovima moraće da se postigne.

Sve vrste prevoza biće bezbedne, brze i jeftine, zahvaljujući sveprisutnim podacima u stvarnom vremenu (istovremeno), izuzetnom učinku samog oblika i korišćenju veštačkih materijala od najsićušnijih sastojaka (u nano razmerama).

Uobičajeno obrazovanje preobraziće se u objedinjenje raznolikih nastavnih programa, zasnovanih na razumljivom umnom ustrojstvu koje objašnjava sveukupni predmetni (fizički) svet – od pojedinačnog atoma do svekolikog kosmosa.

2050. godina

Ostvariće se mnoštvo obećanja u istraživanje kosmosa, zahvaljujući novim snažnim raketama-nosačima, vanzemaljskim robotskim naseljima i unosnom iskorišćavanju Meseca, Marsa i bliskih asteroida.

Vek za 14 godina

Shodno sadašnjem koraku, napredak koji se desio u 20. stoleću biće postignut za samo 14 godina u 21. veku, a isto ponovljeno u sledećih sedam. Stoleće u koje smo zakoračili nadmašiće prohujalih 20.000 godina, nastavi li se sadašnjim ubrzanim rastom, što je 1.000 puta više nego u minulom veku!

Razmotrimo računarstvo: povezivanje i smanjivanje su najbitniji. Otprilike 2020. stići će se do nanotehnoloških razmera. Ljudski rod u svojim mozgovima (biološki) ima na raspolaganju računarsku snagu od, otprilike, 1026 izračunavanja u sekundi, što je manje-više podložno i umanjenju i uvećanju. (Ako bi se obuhvatile životinje, ne bi se bitno promenilo, iako se ne zna koliko). Nebiološko izračunavanje se ubrzano (eksponencijalno) udvostručuje, biološko ostaje takoreći nepromenjeno.

S tačke gledišta opreme (hardver) prvo će nadmašiti drugo 2020. ili koju godinu docnije. U programskom (softver) smislu nije tako, brojni stručnjaci ukazuju da je napredak sporiji.

Princ Hari u kosmosu

Ser Artur Klark (preminuo 2008), proslavljeni pisac naučne fantastike i predskazivač geostacionarnih komunikacionih satelita, obelodanio je 2001. godine svoje viđenje budućih zbivanja do kraja 21. stoleća (izostavili smo prvu deceniju i prvu godinu druge decenije):

2011. Svemirski letovi dostupni običnim ljudima.
2013. Princ Hari leti u kosmos.
2015. Postignuta potpuna kontrola materije na atomskom nivou.
2016. Ukinute sve postojeće valute. Sveopšti način plaćanja zasnovan na megavat-satu.
2017. Artur Klark na svoj stoti rođendan leti u kosmos.
2019. Zemlju pogađa meteorit.
2020. Veštačka inteligencija dostiže ljudsku. Na Zemlji obitavaju dve razumne vrste – biološka i nebiološka.
2021. Prvi čovek sleće na Mars. Očekuje ga neugodno iznenađenje.
2023. Kloniran dinosaur iz ostataka DNK. Zoo-vrt dinosaura otvoren na Floridi.
2025. Proučavaoci mozga odgonetaju sva ljudska osećanja. Ostvaruje se potpuno uranjanje u virtuelnu stvarnost: korisnik stavi na glavu metalni šlem i ulazi u „nove univerzume”.
2040. Univerzalni umnoživač (replikator) utemeljen na nanotehnologiji oblikuje ma koji predmet – od ukusnih jela do dijamanata. Jedina stvar koja vredi jeste informacija.
2040. Pojam ljudski rad je izbačen.
2061. Obnavljaju se lovačko-sakupljačkadruštva.
2061. Ljudi posećuju Halejevu kometu koja se vratila.
2090. Ponovo se uvodi sagorevanje fosilnog goriva na veliko da nadomesti manjak ugljen-dioksida.
2095. Istinski svemirski pogon je osmišljen. Prvi ljudi su poslati na obližnje zvezde koje su već posetili roboti.
2100. Počinje istorija.

Shvatanje života

Dolazeći napredak dovešće u pitanje naša osnovna shvatanja ritmova i značenja života. Danas prirodna okolina za većinu ljudi, naročito u ekonomski razvijenom svetu, nema nikakve sličnosti s pogaženom zemljom naših primitivnih predaka, a ništa ne pokazuje da ćemo biti išta kolebljiviji u pogledu unapređenja sopstvene biologije nego što smo bili u pogledu unapređenja svoje životne sredine.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar