Сваких 46 минута смењују се дан и ноћ: Kолико је сати на Међународној свемирској станици?
Међународна свемирска станица (Интернатионал Спаце Статион) сваког дана облети Земљу 16 пута и толико пута на станици сунце изађе и затим зађе. Kако се онда тамо рачуна време? Она је подухват пре свега САД и СССР, односно Русије. После су се пројекту прикључиле неке друге земље, односно свемирске агенције.
Од почетка се наметао проблем рачунања времена и решење је нађено у светском времену, тј. рачунање по Гриничу који је отприлике негде на средини између Москве и Хјустона где се налазе седишта свемирских агенције две земље. Сем тога, широм планете постоје контролни центри који надгледају и прате рад станице и зато је неопходно да у њој постоји неко време по којем ће се сви равнати и тако ускладити своје активности, па је и то разлог за ову одлуку о светском времену.
Главна поља истраживања укључују биологију (биомедицинска истраживања и биотехнологију), физику (физику флуида, материјала, квантну физику), астрономију (и космологију) и метеорологију.
Дакле, у Међународној свемирској станици тече светско време.
Ево неких података који ће вас можда заинтересовати.
● Прва посада је на станицу стигла 2. новембра 2000. Свака посада има своју ознаку која се састоји од речи „експедиција” и редног броја. Тренутно се у станици налази посада „кспедиције 65”. У посаду се не рачунају астронаути који стигну због испоруке и инсталирања опреме.
● Станица се снабдева енергијом са Сунца преко соларних панела. Унутар станице обезбеђена је атмосфера по саставу слична атмосфери Земље и са притиском који влада на нивоу мора.
● На висини на којој се налази станица гравитација Земље износи око 90% од оне на нивоу мора, али због сталног слободног пада станице у њој се гравитација не осећа (прецизније речено, у станици постоји микрогравитација).
● У станици се користи светско време, што је отприлике на средини између локалних времена два главна контролна центра, у Москви и Хјустону.
● Типичан дан посаде почиње буђењем у шест сати ујутру, затим следе предвиђене активности и јутарња инспекција станице. Након тога је доручак и редовна конференција с контролом на Земљи. Радно време почиње у 8,10 сати. У 13,05 посада има прекид од једног сата за ручак. Послеподне се састоји од вежби и рада, а затим у 19,30, посада изводи своје активности пред спавање. Следи вечера и конференција са центом на Земљи. По правилу спавање почиње у 21,30 сати, чиме је завршен дневни распоред активности. Уопште, посада ради десет сати дневно у току седмице, а упола краће суботом. Остатак времена јој служи за релаксацију, гимнастичке вежбе и довршавање послова.
● Станица обиђе Земљу за око 92 минута, што значи да се на њој сваких 46 минута смењују дан и ноћ. У 24 сата за посаду станице сунце 16 пута изађе и 16 пута зађе. Да би се одржао природан ритам људског организма, због тога се у време спавања посаде прозори на станици замрачују.
Свемирске станице се граде у научне сврхе, научницима су потребни неземаљски услови који тамо владају. Главна поља истраживања укључују биологију (биомедицинска истраживања и биотехнологију), физику (физику флуида, материјала, квантну физику), астрономију (и космологију) и метеорологију.
За будуће дуготрајне летове човека у свемир посебно су важне студије дуготрајног ефекта микрогравитације на људски организам. Ту су и нови начини лечења, затим бројне ефикасне методе производње материјала, много прецизнија мерења која би била немогуће извести на Земљи и услови за боље разумевање универзума.
(Извор Национална географија)
