АЛХЕМИЈА ДУХА

ФОРМУЛА ЉУДСКОГ ЖИВОТА

710 pregleda
Pexels

Људско биће стога јесте пресек свих космичких стања и догађања: из тог Бића све проистиче и у њему се све сустиче. Шта би Круг без Троугла и обратно!?


Стеван Бошњак

1. Живот људске јединке је интервал.

2. Овај интервал има следеће одлике:

-Затворен је и с лева и с десна

-Доња граница му је Прва секунда живота, горња граница му је Задња секунда живота.

-Дужина интервала је, колоквијално на основу генетских и искуствених показатеља, 1-4.109 униформних сегмената, овде секунди (четири милијарде временских одсечака).

-Инфимум или доња међа му је једна секунда (1), супремум или горња међа му је 4.109 секунди или око 128 година.

3. Формула:

L=a/b, a-1/b+1, a-2/b+2… a-(a-1)/a-1…a-a/a → 0/a=0

a=const/b=4.109/1 b=const/a=4.109/4.109=1

const=број елемената интервала, овде секунди живота= 4.109

L= 4.109/1, (4.109)-1/1+1, (4.109)-2/1+2… (4.109)-[(4.109)1)]/(4.109)-1…

(4.109)-(4.109)/ (4.109)→ 0/(4.109)=0

У бројиоцу формуле је монотоно опадајућа Будућност, која у првом члану интервала, односно првој секунди живота има максималну вредност а у последњем члану, односно последњој секунди живота минималну. У имениоцу формуле је монотоно прирастајућа Прошлост која у првом члану има најмању, а у последњем највећу вредност.

4. Овај интервал је скуп реалних бројева, овде секунди који се налазе између два реална броја b и a. Овде сам изменио конвенцију и одлучио (предност сам дао Будућности) да је b мањи од ова два гранична броја, а да је a већи. Стога је b доња граница интервала и износи 1, a је горња граница интервала и износи 4.109. Ова разлика: ab је дужина интервала, односно живота. Како и a и b улазе у састав интервала, овај је интервал затворен (што многа верска учења не прихватају, а вероватно и потајне жеље и наде свих мислећих и емпатичких бића). Стога било који број [(x) односно било која секунда живота] између a и b, припада затвореном интервалу и задовољава релацију: b x a

[b,a]

1 x 4.109

5. Из: L=a/b, a-1/b+1, a-2/b+2,…a-(a-1)/a-1…a-a/a → 0/a=0

a=const/b=4.109/1 b=const/a=4.109/4.109=1, следи:

L=const/b/const/a, (const/b)-1/const/a+1, (const/b)-2/const/a+2…

(const/b)-(const/b-1)/(const/b-1), (const/b)-(const/b)/(const/b) → 0/(const/b)=0

Видимо да је монотоно опадајућа будућност количник константе, односно укупног броја чланова интервала и прошлости, док је монотоно прирастајућа прошлост количник константе и будућности. Константа је, како је речено, опсег интервала и, по конвенцији садржи 4 милијарде чланова или 4 милијарде униформних одсечака времена, односно секунди.

*

Додатак

А. Матрица живота

Прошлост Садашњост(Сад) Будућност

0 0 0

0 1 2

-1 2 3

-2 3 4

… … …

(n-1) n n+1

Садашњост = n(n-1) = n+1- n =1

Б. Угао живота: тригонометријски плес

Чине његови униформни јединични моменти и униформна јединична прошлост кроз униформно Сад чија је вредност увек 1

Живот је синус струје Садашњице

Прошлост је косинус Живота

Сад је тангенс Прошлости и њен котангенс.

Уколико замислимо момент рођења као теме јединичног угла, онда су његове налегле странице Садашњост и Прошлост а она наспрамна је Будућност. У моменту рођења постоји само Прво Сад и Нулта Прошлост, трен касније је то већ пун двознак: Друго Сад-Прва Прошлост… следи Треће Сад-Друга Прошлост… итд. Живот је тада цео тај троугао унутар кога бруји тригонометрија Садашњости, Прошлости и Будућности.

Сваки је човек један васељенски вибрато, један целовит космички плес.

(…Синус угла живота је количник Будућности и Садашњости, Косинус тог угла je количник Прошлости и Садашњости, Тангенс угла живота је количник Будућности и Прошлости, Котангенс овог угла је количник Прошлости и Будућности…)

Ц. Симболика

Безлично-васионско време је, пикторијелно представљено: Круг.

За њега отуда важи математика круга и све што проистиче из датих просторних односа обима и пречника круга.

Лично-индивидуално–животно време појединца је, пикторијелно представљено: Троугао и за њега, као и у горњем случају, важи одговарајућа математика (тригонометрија).

У оба случаја, происходећа филозофија је последица адекватних математичких поступака и интроспективних, дакле структуралистичких психолошких увида и дирекција.

Оно што ми представљамо, просторно као време (чуло за време немамо, већ га само посредујемо преко просторних чула) јесте тај незаинтересовани безлични круг у ком једна лична тачка игра улогу центра из ког израста индивидуални троугао времена и живота (у свему онако како сам претходно објаснио). Последична филозофија која израста из ове обједињености круга и троугла почива на гореченим математикама и структуралистичким когнитивним увидима.

Човека и Васиону, Живот и Време, Теорију и Праксис, сажимају у јединствену појаву тај Троугао који расте у Кругу као плод у материци и тај круг који том плоду даје прилику да једном, некада, превазиђе границе Првог бескраја (дефинисаног бројем π и симболом ∞) и можда их и надиђе.

Људско биће стога јесте пресек свих космичких стања и догађања: из тог Бића све проистиче и у њему се све сустиче.

Шта би Круг без Троугла и обратно!?

Изједначавање круга и троугла који расте унутар круга је могуће само уз помоћ коефицијената трансформације и то не само у математичком већ и у симболичком, филозофском, космолошком, психолошком и егзистенцијалном смислу… али, из математичког сви остали проистичу:

Површина круга је r2π, површина троугла чије странице а и b граде прав угао је ab/2=r2/2 (овде: а=b=r ).

Изједначимо:

r2π = r2/2 за неки коефицијент трансформације ψ

r2π = ψ r2/2

ψ = r2π/ r2/2=

Коефицијент трансформације је дакле 2π, њему инверзан је 1/2π, а њихов производ даје Јединицу без остатка, која у једнакој мери радује обе стварности: објективну и субјективну, физичко-космолошку и психолошко-математичку.

О аутору

administrator

Оставите коментар