Захлађење су, дакле, узрокавале три коронарне рупе, СН67, СН68 и СН69, које су носиле гвожђе, односно доминантно негативно слободно магнетно оптерећење. Осим гвожђа, које ће добро доћи биљкама а нарочито пшеници, сунчев ветар донео је велику количину водоника и кисеоника.
Мр Недељко Тодоровић
Мр Милан Т. Стеванчевић
Информција о могућем већем захлађењу у Србији из Београдске школе метеорологије свим заинтересованим 19. фебруара 2018. године у 5,29 часова: „Јутрос је дошло до јачег продора слободне енергије кроз северна планетарна магнетна врата са тенденцијом даљег повећања снаге. Брзина честица је 605 километара у секунди са температуром од 300 хиљада Целзијусових степени. Продор слободне енергије изазваће већи пад температуре на нашим просторима за седам дана.”
У првој половини соларног циклуса на Сунцу постоји велики број вулкана. У другој половини њихов број се смањује, да би у периоду између два циклуса потпуно нестали. Међутим, у другој половини соларног циклуса повећава се број короналних рупа. Највећа активност је у претпоследњој години циклуса када се јављају огромне активне површине с највећим деструктивним дејством. То је година с најјачим тропским циклонима, као што су Ирма, Катрина, Вилма итд. На основу синоптичке карте Сунца могуће је предвидети време настанка снажних тропских циклона и захлађења које доносе слободне енергије с наше звезде.
Без природне силе ништа се не
може покренути у атмосфери
Земље. То значи да захлађење на
нашим просторима не долази хоризонталном
адвекцијом хладних поларних ваздушних маса.
У хелиоцентричној електромагнетној метеорологији поларна вртложност настаје дејством електромагнетне силе која се јавља услед заједничког дејства електричне струје која долази са Сунца и геомагнетског поља.
Сунце и Земља (НАСА)
Поремећај постојеће протонске или електронске поларне вртложности може да се јави само дејством друге исто такве електромагнетне силе. За време вртложности због магнетних омотача ништа не може да изађе из поларног вртлога, чак ни под дејством нове електромагнетне силе. Без природне силе ништа се не може покренути у атмосфери Земље. То значи да захлађење на нашим просторима не долази хоризонталном адвекцијом хладних поларних ваздушних маса.
Захлађења у нижим слојевима атмосфере долазе вертикалном адвекцијом хладних ваздушних маса с великих висина и то силом количине кретања честица које су избачене с неке активне површине, односно вулкана или короналне рупе на Сунцу. Честице захватају хладне ваздушне масе у стратосфери и високим слојевима тропосфере и спуштају их према тлу.
Продори слободне енергије догађају се у поларном кругу кроз магнетну одбрану Земље, после чега се у атмосфери формира струјно поље које носи ове сунчеве честице. Струјна поља се крећу дуж линија резултујућег геомагнетског поља насталог заједничким дејством интерпланетарног и геомагнетског поља. Хладан ваздух прати кретање струјног поља, па се на тај начин ствара привид да хладан поларни ваздух долази на наше просторе.
Кретање ка нижим слојевима атмосфере није строго вертикално, већ се одиграва под неким углом, тако да се на синоптичким картама на одређеној висини (на пример, на 500 или 300 hPa) запажа хоризонтална компонента вектора брзине и тиме се стиче утисак да је хладан ваздух из поларног круга (артички ваздух).
На основу закона који важе за природну електромагнетну силу може се тврдити да хладан поларни ваздух не може да продре ван поларног круга и да никада није продро на наше просторе, јер магнетни омотач поларног вртлога то не дозвољава. Поларни вртлог у доњим слојевима атмосфере креће се од запада према истоку и има магнетни омотач који спречава свако расипање честица, а ствара се дејством позитивно наелектрисаних честица (протони) избачених са Сунца.
У горњим слојевима поларни вртлог се креће од истока према западу и има магнетни омотач од негативно наелектрисаних честица (електрони) које су, такође, са Сунца.
У прелазном периоду на истој висини могу да се јаве истовремено оба поларна вртолога.
Магнетни омотачи не дозвољавају електрично пражњење између поларних вртлога, па кретање ваздушних маса између центара поља високог и ниског притиска не постоји. Ни кретање ваздушних маса изван поларних вртлога.
Испред коронарне рупе налазио се
вулкан 2699 који је избацивао
честице гвожђа у од 13. фебруара
2018. године. Највећи продор кроз магнетну
одбрану Земље догодио се 19. фебруара.
Ако поларне ваздушне масе не могу да напусте поларне вртлоге, поставља се питање како долази до захлађења на нашим просторима? Одговор је једноставан: вертикалном адвекцијом. Захлађење прати кретање струјног поља које не носи хладан поларни ваздух већ избачене честице које захватају хладне ваздушне масе и силом количине кретања спуштају их према тлу. Разлог зашто се овај продор разликује од претходних продора треба тражити у дејству нематеријалних природнох сила, слободних енергија створених разбијањем структуре атома на Сунцу и у хемијском саставу честица.
Електромагнетни снимак Сунца 15. фебруара 2018. на фреквенцији чија је таласна дужина 193 ангстрема показује да се снажна коронарна рупа СН67 (coronal hole) налази дубоко у геоефективној позицији.
Коронарнеа рупа СН67 на Сунцу 15. фебруара (НАСА)
Испред коронарне рупе налазио се вулкан 2699 који је избацивао честице гвожђа у од 13. фебруара 2018. Највећи продор кроз магнетну одбрану Земље догодио се 19. фебруара.
Тренутак продора 19. фебруара 2018. (НАСА)
Магнетна поларизација честица била је негативна, односно честице су носиле доминантно негативно магнетно оптерећење (јужни магнетни пол). Снажан Сунчев ветар стигао је до ACE сателита 15. фебруара 2018. Прецизно време доласка слободне енергије у Европу добија се са магнетограма који објављује Tromsø Geophysical Observatory.
Први продор енергије узроковао је
главни продор хладног ваздуха који
је у Србији регистрован као
изражени хладни фронт са
североистока Европе 24. фебруара,
али слабо изражен у погледу падавина.
Магнетограм (Тртомсе)
Магнетни дијаграм показује да се први продор кроз магнетну одбрану Земље догодио 15. фебруара 2018. године у 17,17 по UTC – у. Јако захлађење било је последица три продора из коронарних рупа СН67, СН68 и СН69 који се виде на графику брзине Сунчевог ветра као максимуми у датумима 15, 17. и 19, фебруара и на графику Индекса геомагнетне активности за Геофизичку опсерваторију Тромсе као максимуми у датумима 16, 18. и 19. фебруар.
Први продор енергије узроковао је главни продор хладног ваздуха који је у Србији регистрован као изражени хладни фронт са североистока Европе 24. фебруара, али слабо изражен у погледу падавина. Следећа два продора енергије појачала су прилив додатног хладног ваздуха, чија је последица била јачање циклона у централном Средоземљу (у приземљу), који су условили главнину снежних падавина у Србији.
Следећа енергија са Сунца из коронарних рупа СН70 и СН71, регистрована 23-24. фебруара, условила је јачање циклонске активности на Атлантику у близини западне Европе и узроковала промену синоптичке ситуације изнад Европе, прекид прилива хладног ваздуха из источне Европе ка Балкану и јачање струјања из Средоземља и доток топлог ваздуха који је регистрован у Србији у виду проласка топлог фронта 2. марта (први корак промене ка топлом времену).
Енергија од 26-27. фебруара изазвала је серију фронтова преко Средоземља и Балкана која је (у другом кораку) температуру у Србији подигла на вредности знатно изнад просечних. Улазак енергије која је узроковала захлађење трајао је шест дана, а исто толико и хладни период (од тога у Београду пет ледених дана).
Хемијски састав честица из коронарне рупе СН67 садржао је велику количину гвожђа, што је неуобичајено за ово доба соларног циклуса. Гвожђе је почело да пристиже 15. фебруара. Хемијски састав сунчевог ветра се разликовао од хемијских састава претходних продора. Од 6. јануара до 15. фебруара хемијски у саставу честица били су само лаки хемијски елементи. Честице гвожђа, међутим, носе највеће слободно електрично и магнетно оптерећење и представљају велики фактор ризика за настанак брзих временских промена, земљотреса, поплава, орканских ветрова, шумских пожара, вулкана итд.
Захлађење су, дакле, узрокавале три коронарне рупе, СН67, СН68 и СН69, које су носиле гвожђе, односно доминантно негативно слободно магнетно оптерећење. Осим гвожђа, које ће добро доћи биљкама а нарочито пшеници, сунчев ветар донео је велику количину водоника и кисеоника.
Постоји мишљење да је доминантно негативно магнетно оптерећење честица (јужни магнетни пол) из коронарних рупа СН67, СН68 и СН69 било основни узрок снажног продора струјног поља према југу. Ако се зна да се јужни пол Земљиног магнетног поља налази на северном географском полу, онда су продори доминантно негативно поларисаних интерпланетарних магнетних поља (јужни пол) и негативно поларисаног геомагнетског поља на северној хемисфери (јужни пол) стварали одбојну магнетну силу која је снажно одбацила струјно поље од Арктика према југу Европе.
Хладан период од 24. фебруара до 1. марта 2018. године може се назвати гвоздена зима 2018. и непосредна је последица енергије наелектрисаних честица Сунчевог ветра.
Прогноза за април и мај
Најхладнији период у априлу требало би да буде од 21. до 24, а најхладнији дан 24. април 2018. Од 16. до 21. требало би да буде најтоплији период у мају ове године, а најтоплији дан 18. мај. Одступање може бити плус или минус један дан, зависно од времена прилива слободне енергије.
