Да ли је јавност добро обавештена о разлозима паду Београдског универзитета на тзв Шангајској листи?
Данашњи свет не може опстати, а камоли се развијати без науке и технологије односно без активности које посматрањем и експериментима систематски изучавају структуру и понашање свега што нас окружује, било да се ради о живој или неживој материји. Наука тражи најбоље школоване и најспособније људе, који својим научним радом осигуравају напредак друштва, које им за узврат обезбеђује радни амбијент, материјалну сигурносат, а уз то и научна звања, и углед. Међутим, у пракси се догађа да наука не даје резултате који се очекују.
Станко Стојиљковић (РТС)
Разлога томе има много, а о њима говори легендарни витез научног новинарства, Станко Стојиљковић, који четрдесет годинас прати домаћу и светску науку. Својевремено је први обелоданио неке ствари које се тичу домаће науке, а о којима се никада није говорило довољно гласно, а још мање се о њима и писалао. У последња три броја „Галаксије”, научног магзина чији је главни уредник Станко Стјиљковић је обелоданио списак наших највреднијих научника у земљи и иностранству из кога се види да је од 100 српских „најнаучника”, како их је назвао, само 14 у Србији, 55 је у САД и англосаксонском свету, а остали су углавном у западним земљама.
„Галаксија” је научни магазин с педигреом, некад најчитанији у региону, а данас на интернету има преко 140.000 читалаца. У минулих годину дана објављена су четири броја у штампаном издању на 132 стране, без рецензије, што омогућава дочаравање знатно шире лепезе промишљања и расуђивања – од филозофије, преко науке, технологије и религије, а да при томе ниједан чланак и разговор не напушта научно упориште.
Како је проф. др Момичило Ђорђевић, уредник и водитељ веома слушане емисије „Хипократија” на Другом програму Радио Београда, пропитао свога госта можете послушати ОВДЕ.
