Субјективни осећај хладноће зависи од више фактора, али организам је могуће истренирати да буде отпорнији на хладан ваздух.
Kако истренирати организам да нам не буде хладно?
Неки људи не подносе хладноћу и припадају онима који зими пригрле радијатор као да им је најбољи пријатељ. Међутим, шта ако грејање просторије није адекватно, па вас хладноћа натера да дохватите дугачак шал и огрнете се четири пута тако да вам само нос и очи вире, а и даље осећате хладноћу? Шта ако сте на послу и ви једини увек носите више слојева одеће, док ваше колеге уживају у мајицама?
Наравно, нешто нижа температура ваздуха не представља претњу када је одржавање телесне температуре од око 36,5 степени у питању, пише The Guardian. Седамдесетих година прошлог века знатно мање људи је имало централно грејање, а просечна температура у домовима зими је износила свега 12 степени. Да ли је могуће да се осећате пријатно на овој температури? Да ли можемо да истренирамо себе да постанемо отпорнији на хладноћу?
Наш метаболизам је тај који нас одржава топлим, односно количина енергије коју производимо. Постоје, међутим, физиолошке разлике, неки људи морају да раде више него други да би одржали своју телесну температуру.
Према мишљењу Kристофера Минсона, професора физиологије на Универзитету у Орегону, постоји нада да је ово могуће. „Апсолутно, људи се могу прилагодити нижим температурама. Људи су постали и превише термостатички. Из нашег савршено угрејаног или климатизованог дома, одлазимо до наших савршено угрејаних или климатизованих аутомобила, којима се возимо до наших савршено угрејаних или климатизованих канцеларија. То није здраво јер тако не тренирамо нашу способност да задржавамо топлоту и наша перцепција прихватљиве температуре постаје неприродно уска”, каже Kристофер Минсон.
Крисиофер Минсон (Oregon.edu)
Наш метаболизам је тај који нас одржава топлим, односно количина енергије коју производимо. Постоје, међутим, физиолошке разлике, неки људи морају да раде више него други да би одржали своју телесну температуру. Мушкарци имају већу мишићну масу од жена и то им помаже да остану топлији јер више мишића значи и повећан базни метаболизам, односно способност сагоревања енергије из хране. Управо ово може да буде разлог за честе расправе између мушкараца и жена у вези са савршеном температуром у стану или канцеларији.
Kако себе истренирати?
Увек, наравно, постоје изузеци и други разлози зашто је неким људима хладније у односу на друге. Старост је важан фактор јер што смо старији, то је и наш метаболизам спорији. „Сви имамо терморецепторе. Kроз кожу, мишиће, органе и ткива, они преносе информације све до хипоталамуса, у којем је смештен средишњи регулатор температуре. Чак и ако је температура крви у 36,5 степени, сигнали који стижу с рецептора и који наговештавају нижу температуру, схватају се као претња за тело. То покреће вазоконстрикцију у кожи, односно сужавање крвних судова услед којег долази до повећање крвног притиска, успоравања крвотока и опадања телесне температуре, да би се смањило емитовање топлоте из крви ка споља. Kао реакцију на ово осећамо хладноћу, руке прибијамо уз тело и облачимо додатну одећу.”
Међутим, могуће је истренирати организам да мање осећа хладноћу. И сам професор Kристофер Минсон на себи је спровео експеримент. „Дошла је зима и ја сам се, логично, опремио одговарајућом топлом јакном. Одлазећи на посао сваког дана, виђао сам људе који иду у мајицама и одлучио сам да и сам то пробам. Првих неколико дана било је заиста хладно, али за мање од седам дана постало је лакше, а након неколико недеља могао сам да возим с потпуно изложеним рукама хладноћи и да ми не буде хладно.”
Минсон је и љубитељ туширања хладнијом водом. Почео је тако што се туширао хладном водом 15 секунди, па се тај интервал повећао на 30 секунди и тако се наставио све док није дошао до стања да може да издржи и сат времена. У почетку је било врло тешко, али се тело прилагодило. Након месец-два, почео је да осећа да му је мање хладно када се нађе на хладном ваздуху.
Овај ефекат се, углавном, своди на прилагођавање наше перцепције за опасност услед хладноће. „Терморецептори у вашој кожи почеће да говоре вашем мозгу да та температура не представља претњу”, открива Минсон.
Ношење природних материјала помаже да се из коже одстрани вода која је један од главних узбуњивача наших рецептора.
Друга корист је што излагање нижим температурама тренира тело да се ефикасније храни, убрза метаболизам и подиже квалитет вазоконстрикције. Очити разлог за осећај хладноће је и седење на послу сатима, док померамо само прсте и очи. Само 40 минута вежбања пре вишесатног седења могло би да загреје организам за следећа два сата.
Исхрана, такође, повећава брзину метаболизма на неколико сати како би се побољшала пробава. Неке намирнице, међутим, имају више термичких ефеката од других. Масти и протеини посебно ће створити више топлоте, за разлику од једноставних угљених хидрата који се лако варе и брзо доспевају у крвоток. Врста одеће, односно материјали од којих је сачињена такође могу да утичу на осећај топлоте. Ношење природних материјала помаже да се из коже одстрани вода која је један од главних узбуњивача наших рецептора.
(Извор Н1)
