Гравитација оба небеска тела више утиче на живи свет на Земљи него што се мислило.
Прма новој студији, два небеска тела која можемо видети дању и ноћу имају већи утицај на биљни и животињски свет на Земљи него што се до сада мислило. Изгледа да гравитацијско привлачење Сунца и Месеца доиста делује на активност флоре и фауне, иако још нису сасвим јасни тачни механизми тог процеса. Преглед досадашњих студија на ту тему указује на то да гравитационе плиме и осеке могу променити начин на који животиње и биљке спавају, крећу се и расту.
Иако је гравитациони утицај Сунца и Месеца у том смислу релативно слаб, износи само милионити део Земљине гравитације, истраживање показује да ове врсте плима и осека, ипак, имају важан учинак у развоју организама. „На сав живот на Земљи делују гравитационе силе Сунца и Месеца изражене у облику плиме и осеке”, рекао је биофизичар Кристијано де Мело Галеп саУниверзитета Кампинас у Бразилу, а преноси Science Alert. „Периодичне осцилације показују два дневна циклуса и модулирају се месечно и годишње кретањем ова два небеска тела. Сви организми на планети су еволуирали у овом контексту.”
Галеп и колеге су прегледали три претходне студије у којима су биле доступне информације о гравитационим плимама. У студији изопода (рака једнаконошца) из 1965. запажено је да су се обрасци пливања тих створења држали океанске гравитационе плиме (циклус од око 12,4 сата), чак и када су били премештени у лабораторију с вештачком плимом. Други извор била је студија из 1985. која је анализирала корале, а показала је да њихов раст и стварање ларви одговарају локалним гравитационим плимама под утицајем Сунца и Месеца. Студија из 2014. која се бавила клијањем сјемена сунцокрета такођер је пронашла доказе да је клијање у складу с лунарним и соларним гравитацијским обрасцима. Истраживачи су се позвали и на неколико других претходних студија.
„Подаци показују да су у недостатку других ритмичких утицаја, као што су број сунчаних сати или температура, локалне гравитационе плиме довољне да организују цикличко понашање тих организама”, објаснио је Галеп. „Овај доказ доводи у питање ваљаност такозваних слободних експеримената, у којима се контролише неколико чинилаца околине, али се гравитационе осцилације не узимају у обзир. Ове осцилације и даље постоје и могу модулирати понашање живих организама.” О утицају гравитационе плиме и осеке на животиње и биљке пише се у научним истраживањима већ дуги низ година, но циљ овог новог прегледног истраживања био је скренути пажњу на њихову свеприсутност и потребу да се оне шире разматрају у истраживачким пројектима. Истраживање названо Are cyclic plant and animal behaviours driven by gravimetric mechanical forces? објављено је у Journal of Experimental Botany.
(Извор Индекс)
