Играње у данашње време није високо на листи приоритета, а некима је то чак губљење времена. Али то је далеко од губљења времена, то је неопходна храна за нашу душу.
Покушајте да се сетите колико вам је било лепо док сте били дете и играли се безбрижно, без размишљања шта ће неко о томе да мисли. Сву своју пажњу сте усмерили на игру и то вас је испуњавало неизмерном радошћу. Нажалост, током одрастања људи се све више укалупљују, играју се све мање, а све више западају у колотечину живота која их претерано не весели.
Устану, обуку се, одлазе полупоспани на посао, који их често не испуњава, али доноси новац. Долазе кући у вечерњим сатима изнемогли, али ту бригама и послу није крај. Ту су деца, рачуни, кување, чишћење и све остало. Помало је тужно гледати људе како губе онај животни сјај у очима који су имали као деца. Међутим, не мора тако да буде.
Иако је обавеза много и живимо у врло неизвесним временима, важно је понекад радити оно што нас радује. Такође, важно је променити и неке ставове. Рецимо, када идете да возите бицикл, немојте то да радите зато што морате да скинетеи пар килограма, већ зато што вас то радује. Играње у данашње време није високо на листи приоритета, а некима је то чак губљење времена. Али то је далеко од губљења времена, то је неопходна храна за нашу душу.
Играње нуди олакшање усред хаоса, даје нам могућност да се боље повежемо сами са собом, посебно са оним делом који се губи усред свих тих обвеза и одговорности које носи одрасло доба. „Kако одрастамо, расте и наш его. Постајемо самосвеснији. Играње се чини глупо, непродуктивно и као трошење времена. Али, управо због тога би му требалО дати више простора и времена”, каже Мередит Синлклер, бивша учитељица. Она сматра да постоје бројне предности играња у одраслом узрасту, укључујући боље ношење са стресом и побољшање свеопштег благостања. Људи се након безбрижног играња и забаве осећају преплављени позитивним емоцијама.
Обуздајте критичара
„Не тражи се од вас да вас обузму токсичне позитивности или да заувек заборавите своје бриге. Мој предлог је да се одморите од брига и урадите нешто што вас повезује са унутарњим дететом и што ће вам донети мало радости”, каже Џеф Хари, тренер позитивних игара који сарађује са америчким компанијама, школама и организацијама како би свакодневно користили примењену позитивну психологију, да би људима то постала рутина. Додао је и како је у почетку нормално очекивати потешкоће у преласку из „озбиљног, одраслог себе” у „безбрижно дете”. Све је у вежбању и упорности. Урадите нешто и задржите то за себе Не морате баш сваки свој покрет да презентујете на друштвеним мрежама, чувајте неке делове живота само за себе.
(Shutterstock)
„Треба погледати децу, она као да су стално узбуђена, радују се сваком дану, а то је оно чему би сви требало да тежимо”.
„Друштвени медији стварају утисак да, ако нешто не објавите, није се догодило и није важно. Другим речима, друштвени медији могу да подстакну људе да раде неке ствари у сврху дељења, јер те платформе подстичу вредновање са стране. Будући да игра треба да буде мотивисана интимом, забавите се задржавајући то за себе”, каже Мередит Синклер и додаје: „Веома је важно да имамо разигране тренутке само за себе, тренутке о којима никоме не говоримо. Било да правимо тесто у кухињи или се возимо бициклом. Следећи пут када урадите нешто забавно, покушајте да не поделите ту активности на друштвеним мрежама. То вам може помоћи да се усредсредите на чисту радост због тога што радите нешто забавно за себе.”
Одморите мозак
Иако су људи у данашње време претрпани обавезама, важно је да одвојите време за „одмарање мозга”. „Ради се о томе да учините нешто за себе у тренутку, јер већину свог времена радимо нешто за друге људе. Игра је слична медитацији јер вам помаже да се фокусирате на то где се тренутно налазите и опустите вечно заузет, исцрпљен ум”, објаснила је Синклер и додала да треба погледати децу, она као да су стално узбуђена, радују се сваком дану, а то је оно чему би сви требало да тежимо, преноси „Њујорк тајмс”.
(Извор Н1)
