Након успостављања Националног регистра инвестиционих локација, потенцијални инвеститори ће путем апликације претраживати по више параметара како би сагледали у потпуности све локације од интереса. Пројекат „Унапређење пословне климе у Републици Србији” подржале су Шведска агенције за међународни развој и сарадњу (SIDА) и шведска агенција за картографију, катастар и регистрацију земљишта – Lantmateriet, а започео је почетком 2019. године.
Др Марина Јовановић-Миленковић
Примена електронских сервиса паметне е-управе довела је до повећаног учешћа локалних самоуправа Србије у развоју укупног пословања и стварању стратешког планирања. Значај стратешког планирања за локални економски развој указује да је потребно да постоји свест о потреби и сврси креирања оваквог плана који са собом доноси спровођење адекватних мера. Kрајњи циљ ових мера је креирање нових радних места за локално становништво, односно смањење броја незапослених и повећање фискалних прихода за локалну самоуправу.
Без квалитетне стратегије, локални економски развој се своди на стихијско деловање различитих актера, који не доносе привредни раст и развој. Једна од стратегија развоја је и привлачење инвестиција. Према закључку Magdolne Sass (2003), која је истраживала конкурентност и утицај економске политике на привлачење директних инвестиција, инвеститори у потенцијалној земљи домаћину најчешће обраћају пажњу на: величину тржишта, висину националног дохотка, карактеристике радне снаге (квалификације, продуктивност, висина надница), инфраструктурне капацитете, политичку и економску стабилност, економску политику и правни оквир.
Србија је предузела кораке у спровођењу реформи ради привлачења домаћих и страних инвестиција. Те реформе доводе до позитивне инвестицоне климе; тачније, на Doing Business листи Светске банке напредовала за 48 места у последње 3 године, и сада је на 43. у свету. На основу извора Развојне агенције Србије у 2019. години, кључни инвеститори се разликују на основу броја пројеката односно према вредности инвестиција. Паралелан преглед се види на следећим графиконима који указују да највеће учешће у Србији у инвестицијама има Италија, а најмање Грчка.
Графикон 1. Kључни инвеститори у Србији на основу броја пројеката односно према вредности инвестиција
Сагледавајући кључне инвеститоре у Србији, јавила се и потреба да се анализирају потенцијали инвестиционих локација. Ради бољег разумевања, инвестиционе локације имају мултидицсплинарни приступ са аспеката архитектуре, урбанизма, грађевине, економије, финансија, права али често и заштите човекове околине. Такав приступ захтева основну поделу локација на greenfield, brownfield и greyfield.
о Greenfield инвестиције подразумевају улагање у комплетно ново предузеће и изградњу свих његових објеката и капацитета. Инвеститор је у обавези да обезбеди све неопходне дозволе и средства за изградњу зграда, хала, фабричких постројења, прикључка на комуналну мрежу, као и бројих других обавеза које има према локалној самоуправи, односно држави домаћину. Ово практично значи да инвеститор неће бити оптерећен наслеђеним дуговима, застарелом опремом и технологијом, као и обавезом одржања у радном односу неквалификоване радне снаге, што је често случај приликом куповине предузећа.
о Brownfield инвестиције стварају, такође, потпуно нова предузећа, али кроз ревитализацију постојећих капацитета на локалитету који је раније имао одређену намену. У овом случају инвеститор има мање трошкове, јер постоји одређена инфраструктура. Посао се састоји од уклањања, и чишћења земљишта и постојећих објеката да би се након тога кренуло са градњом. У овој фази потребно је сачинити одговарајуће пројекте и добити одређене дозволе и сагласности.
о Под greyfield локацијама се подразумевају економски и технички превазиђене локације, које имају добру функцију али инвеститор треба додатно да инвестира у пренамену објеката. Посебна вредност и предност ових локација и објеката је у томе што су они често довољно структурално изграђени, поседују одговарајуће дозволе, имовина је укњижена, те поседују одговарајуће прикључке за воду, канализацију, струју, грејање.
Значај и улагање у инвестиционе локације локалних самоуправа препознао је и Републички геодетски завод као носилац реализације идеје да се све потенцијалне инвестиционе локације публикују у дигиталној форми. Идеја је имплементирана кроз пројекат „Унапређење пословне климе у Републици Србији”, подржаног од Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (SIDА) и шведске агенције за картографију, катастар и регистрацију земљишта – Lantmateriet, који је почео са реализациојом почетком 2019. године.
Наведени пројекат представља једну у низу активности у процесу развоја електронске управе Србије и треба да допринесе јачању економије засноване на знању и иновацијама. Циљ јесте допринос у постизању одрживог и инклузивног економског раста у Србији, у унапређењу пословног амбијента, у повећању инвестиција и иновативности приватног сектора, у унапређењу транспарентности инвестиционог процеса и у унапређењу климе за прилив инвестиција. Он, такође, доприноси процесу европских интеграција Србије и унапређује активности на реализацији Агенде одрживог развоја 2030 Уједињених нација, и као такав је од изузетне важности за српску владу.
Изазов пројекта представља стандардизацију података чије редовно ажурурање доводи до успостављања Националног регистра инвестиоционих мапа. Планирани модел конципиран је:
– да омогући јединствену идентификацију сваке инвестиционе локације,
– да омогући недвосмислену просторну компоненту о локацији инвестиционог подручја,
– да успостави јединствену класификацију локација на државном нивоу,
– да обезбеди релевантне информације потенцијалним инвеститорима,
– да приушти транспарентан увид грађанима, држави и осталим заинтересованим странама,
– са омогући повезивање с другим националним регистрима,
– да осигура да су све информације дефинисане у складу са ISО 19100 стандардима и INSPIRE директивом,
– да осигура да се све измене података могу пратити и ажурирати.
Национални регистар инвестиционих мапа је структуиран тако да обезбеди његову одрживост и развој током и након успостављања регистра. То се постиже веб (web) апликацијом која садржи податке са терена. Примарна улога веб апликације је да обезбеди механизам за прикупљање и одржавање података о инвестиционим локацијама на терену који ће аутоматски бити складиштени у бази података Националне инфраструктуре геопросторних података. Веб апликација ће бити интерфејс за праћење и јавну промоцију пројекта. Она ће представљати сегмент који је у облику интерактивног картографског приказа и који пружа тренутни статус пројекта у реалном времену. Циљ ове апликације је да пружи транспарентан контролни механизам за праћење динамике имплементације пројекта. И на крају апликација подразумева интерфејс за успостављање комуникације између инвеститора и локалне управе.
Након успостављања Националног регистра инвестиционих локација, потенцијални инвеститори ће моћи путем апликације да остваре комуникацију да органима локалне самоуправе и уложе инвестицију на одређену локацију. Апликација ће омогућавати претраживање по више параметара како би потенцијални инвеститор сагледао у потпуности све локације које су му од интереса.
Реализације пројекта је првобитно започета на студији случаја две општине – Kикинда и Владичин Хан. Користили су се различити типови података. За општину Владичин Хан су произашли из модела Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Kикинда је доставила податке које су прикупили запослени у градској управи. Ти подаци су публиковани на геопорталу Геосрбија. На следећим сликама је приказан изглед инвестиционих мапа у Владичином Хану и Kикинди.
Слика 1. Инвестициона мапа Владичиног Хана на геопорталу Геосрбија
Слика 2. Инвестициона мапа Kикинде на геопорталу Геосрбија
Један од подциљева, али свакако значајан, јесте мотивација запослених адекватним тренингом, који ће омогућити да се користе и одржавају описане апликације. На основу ових студија случаја, закључено је да би будући модел требало да обухвати следеће податке:
- Основне информације о локацији (назив, адреса);
- Информације о локацији – плански оквир, врста локације (гринфилд, браунфилд, грејфилд) и намена локације: површине за становање, мешовите намене, јавне намене, за индустријске и производне делатности, за комерцијалне делатности, за рекреацију и зеленило, за инфраструктуру и остале;
- Инфраструктурна опремљеност – конципирана је да се види шта локација поседује од инфраструктурних прикључака;
- Имовинско-правни односи – ближе дефинишу имовинско правни статус, даје податке о конкретном објекту уколико постоји и пописује последње правне измене на локацији;
- Додатна објашњења – представљају скуп описа о локацији, који се састоји се из два дела: додатни опис и фотографија локације.
- Презентација локације – приказ већ постојећих презентација јединица локалне самоуправе везано за дато подручје;
- Геометрија – атрибут који складишти просторну компоненту у државном координатном систему која је значајна како због даље употребе, тако и због примарне визуелизације. Уместо набрајања парцела, омогућава се да се локацији приступи директно на мапи и виде називи парцела.
