PANDORINA KUTIJA

KORONA NEĆE NAPOLJU

Pixabay

Nemački stručnjaci: Gotovo je nemoguće zaraziti se virusom na otvorenom.

Dani su sve topliji, sve više vremena se provodi na svežem vazduhu. Dojče vele” se kod vodećih stručnjaka raspitao zašto su na otvorenom male šanse za zarazu koronavirusom i treba li se više kloniti pušača ili sportista.

Da li je napolju potpuno sigurno?

Aerosoli, sićušne čestice koje lebde vazduhom, glavni su krivci za prenošenje koronavirusa. Prema nalazima naučnika, to se događa uglavnom u zatvorenim prostorijama.Zato što je cirkulacija vazduha na otvorenom mnogo veća. Imate strujanje vetra, pa se tako vrlo brzo koncentracija aerosola razređuje”, kaže Niko Muters, šef Instituta za javno zdravlje Univerzitetske klinike u Bonu.

Slično kaže virusolog Aleksander Kekule, ali dodaje – to sve vredi ako se i na otvorenom drži razmak od najmanje metar i po. Ako ne držite taj razmak, gledate se licem u lice i glasno pričate, pevate, vičete, pljujete – onda se, umesto aerosolima, možete zaraziti kapljično”. Studije potvrđuju da je opasnost od zaraze na otvorenom ekstremno niska. Jedno istraživanje iz Kine je proučilo 7.324 slučaja zaraze – samo u jednom slučaju radilo se o prenosu zaraze na otvorenom. Kekule kaže da to isto vredi za mutacije virusa – one su nešto zaraznije, ali mere ostaju iste. Mutanti ne lete dalje”, kaže virusolog.


(EPA)

Kako utiče vetar?

„Što vetrovitije, to će pre biti razbijeni oblaci aerosoli koje čovek izbacuje”, kaže Gerhard Šojh, fizičar i istraživač aerosoli. Na pitanje da li, recimo, na livadi gde borave različite grupice ljudi moguće da vetar odnese aerosole od jedne do druge, on kaže da je to praktično nemoguće.

„Samo zbog telesne temperature se stvara neka vrsta vazdušne struje koja uglavnom, kao kod kamina, ide gore”, govori ovaj fizičar za „Dojče vele”. Jer, telesna temperatura od oko 37 Celzijusovih stepeni je uglavnom viša od spljašnje temperature. Time se topliji vazduh penje gore, pa i taj oblak aerosoli.” Jedna studija u Iranu je, takođe, potvrdila da vetar ne igra nikakvu ulogu u prenošenju virusa.

Kad je napolju toplo ili hladno?

To nije do kraja naučno razjašnjeno. Američki istraživači su pratili razvoj infekcije u toplim, hladnim, suvim i vlažnim prefelima Kine – i nisu našli nikakve razlike. Jedna austrijska studija je ustanovila da ultraljubičasto zračenje sa Sunca ubija virus, recimo, na površinama, ali da to malo utiče na prenos zaraze s čoveka na čoveka.

Niko Muters kaže da se na Sunce ne treba oslanjati – više je ultraljubičastog zračenja leti, ali je, recimo, u snežnim predelima ono još veće zbog refleksije snega. Osim toga, on ukazuje na to da pandemija jednako pogađa i toplije i hladnije predele. Kekule, pak, veruje da to ništa ne govori o samoj biti stvari, jer pretpostavlja da se i u toplim predelima ljudi masovno zaražavaju unutra.Baš tamo više borave unutra gde su klima-uređaji i ventilatori”, kaže on.

Ima li opasnosti od sporta?

Stručnjaci kažu da sportisti, recimo, pri džogingu, treba da drže razmak od metar i po usprkos tome što, u stanju fizičkog opterećenja, dublje dišu i izbacuju više čestica u vazduh.Ako neko samo protrči pored vas, čak na malom rastojanju, rizik je vrlo nizak”, kaže Birgit Vener, istraživačica aerosoli iz Instituta Lajbnic. Slično misli njen kolega Gerhard Šojh – i zadihani sportisti bi morali stajati dugo jedni pored drugih da bi se zaraza prenela. Zato on ne vidi problem ni u ekipnim sportovima poput nogometa.Ali problem nastaje kad se koriste svlačionice ili ve-cei. To su opasne prostorije. One se moraju dobro provetravati.”

Kao kontroverzna vredi jedna holandska studija koja je prošle godine pokazala da je potreban veći razmak među sportistima. Kod biciklista, na primer, valja držati dvadeset metara razmaka. Kritičari naglašavaju da je ta studija obavljena u aerotunelu, a ne pod realnim uslovima.

Pasivno pušenje

Još nijedna studija nije povezala pasivno pušenje s povećanim rizikom od zaraze koronavirusom. Pušenjem se ne izbacuje više virusa u okolinu”, kaže Šojh. Ni Niko Muters ne vidi da su pušači na bilo koji način zarazniji. Doduše, prema Institutu Robert Koh, pušači imaju nešto veći rizik od teškog oboljenja ako se zaraze. Ali po druge nisu opasniji.

Ima li maska na otvorenom smisla?

Ima, ako se ne može držati razmak. Pogotovo u većim gužvama, recimo, na koncertima.Ili kad ste na autobuskoj stanici, ili u nekom redu, onda maska ima smisla”, zaključuje Birgit Vener.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar