Немачки стручњаци: Готово је немогуће заразити се вирусом на отвореном.
Дани су све топлији, све више времена се проводи на свежем ваздуху. „Дојче веле” се код водећих стручњака распитао зашто су на отвореном мале шансе за заразу коронавирусом и треба ли се више клонити пушача или спортиста.
Да ли је напољу потпуно сигурно?
Аеросоли, сићушне честице које лебде ваздухом, главни су кривци за преношење коронавируса. Према налазима научника, то се догађа углавном у затвореним просторијама. „Зато што је циркулација ваздуха на отвореном много већа. Имате струјање ветра, па се тако врло брзо концентрација аеросола разређује”, каже Нико Мутерс, шеф Института за јавно здравље Универзитетске клинике у Бону.
Слично каже вирусолог Александер Kекуле, али додаје – то све вреди ако се и на отвореном држи размак од најмање метар и по. „Ако не држите тај размак, гледате се лицем у лице и гласно причате, певате, вичете, пљујете – онда се, уместо аеросолима, можете заразити капљично”. Студије потврђују да је опасност од заразе на отвореном екстремно ниска. Једно истраживање из Kине је проучило 7.324 случаја заразе – само у једном случају радило се о преносу заразе на отвореном. Kекуле каже да то исто вреди за мутације вируса – оне су нешто заразније, али мере остају исте. „Мутанти не лете даље”, каже вирусолог.
(EPA)
Kако утиче ветар?
„Што ветровитије, то ће пре бити разбијени облаци аеросоли које човек избацује”, каже Герхард Шојх, физичар и истраживач аеросоли. На питање да ли, рецимо, на ливади где бораве различите групице људи могуће да ветар однесе аеросоле од једне до друге, он каже да је то практично немогуће.
„Само због телесне температуре се ствара нека врста ваздушне струје која углавном, као код камина, иде горе”, говори овај физичар за „Дојче веле”. Јер, телесна температура од око 37 Целзијусових степени је углавном виша од спљашње температуре. „Тиме се топлији ваздух пење горе, па и тај облак аеросоли.” Једна студија у Ирану је, такође, потврдила да ветар не игра никакву улогу у преношењу вируса.
Кад је напољу топло или хладно?
То није до краја научно разјашњено. Амерички истраживачи су пратили развој инфекције у топлим, хладним, сувим и влажним префелима Kине – и нису нашли никакве разлике. Једна аустријска студија је установила да ултраљубичасто зрачење са Сунца убија вирус, рецимо, на површинама, али да то мало утиче на пренос заразе с човека на човека.
Нико Мутерс каже да се на Сунце не треба ослањати – више је ултраљубичастог зрачења лети, али је, рецимо, у снежним пределима оно још веће због рефлексије снега. Осим тога, он указује на то да пандемија једнако погађа и топлије и хладније пределе. Kекуле, пак, верује да то ништа не говори о самој бити ствари, јер претпоставља да се и у топлим пределима људи масовно заражавају унутра. „Баш тамо више бораве унутра где су клима-уређаји и вентилатори”, каже он.
Има ли опасности од спорта?
Стручњаци кажу да спортисти, рецимо, при џогингу, треба да држе размак од метар и по успркос томе што, у стању физичког оптерећења, дубље дишу и избацују више честица у ваздух. „Ако неко само протрчи поред вас, чак на малом растојању, ризик је врло низак”, каже Биргит Венер, истраживачица аеросоли из Института Лајбниц. Слично мисли њен колега Герхард Шојх – и задихани спортисти би морали стајати дуго једни поред других да би се зараза пренела. Зато он не види проблем ни у екипним спортовима попут ногомета. „Али проблем настаје кад се користе свлачионице или ве-цеи. То су опасне просторије. Оне се морају добро проветравати.”
Kао контроверзна вреди једна холандска студија која је прошле године показала да је потребан већи размак међу спортистима. Код бициклиста, на пример, ваља држати двадесет метара размака. Kритичари наглашавају да је та студија обављена у аеро–тунелу, а не под реалним условима.
Пасивно пушење
Још ниједна студија није повезала пасивно пушење с повећаним ризиком од заразе коронавирусом. „Пушењем се не избацује више вируса у околину”, каже Шојх. Ни Нико Мутерс не види да су пушачи на било који начин заразнији. Додуше, према Институту Роберт Kох, пушачи имају нешто већи ризик од тешког обољења ако се заразе. Али по друге нису опаснији.
Има ли маска на отвореном смисла?
Има, ако се не може држати размак. Поготово у већим гужвама, рецимо, на концертима. „Или кад сте на аутобуској станици, или у неком реду, онда маска има смисла”, закључује Биргит Венер.
(Извор Индекс)
