LESTVICE ŽIVOTA

LEK ZA „BOLEST POLJUPCA”

Unsplash

Unsplash

Multiplu sklerozu (MS) uzrokuje Epstein-Barr virus koji ima većina ljudi, koji je toliko čest da će se većina nas njime zaraziti tokom života. Mnogi neće ni primetiti da su inficirani.

Gotovo tri miliona ljudi širom sveta boluje od multiple skleroze (MS), a naučnici su otkrili da ovu bolest verovatno uzrokuje virus s kojim se većina nas zarazi tokom života. Naš je mozak poput orkestra električnih aktivnosti. Milijarde pojedinačnih živčanih ćelija, neurona, šalje precizne električne signale. Kada se oni spoje, nastaje simfonija naše svesnosti, misli i emocija, piše BBC.

Zavisno od toga koji je deo mozga ili kičmene moždine zahvaćen, multipla skleroza može uzrokovati ukočenost u udovima, zamagljeni vid, poteškoće pri hodanju, nerazgovetan govor i probleme s pamćenjem.

Multipla skleroza sabotira ceo taj proces, jer se naš imunološki sistem okreće protiv neurona i oni više ne mogu usklađeno svirati, a rezultat može imati katastrofalne posledice po naše telo. Prema nedavnim istraživanjima, Epstein-Barr virus (EBV), odnosno virus herpesa koji je uzročnik infektivne mononukleoze, vrlo je verovatno glavni okidač za multiplu sklerozu.Imamo vrlo, vrlo jak dokaz da ovaj virus verovatno uzrokuje multiplu sklerozu, rekao je neurolog Gavin Đovanoni sa Univerziteta Kraljica Meri u Londonu.


(Shuterrstock)

Prenosi se slinom

Epstein-Barr virus je toliko čest da će se većina nas njime zaraziti tokom života. Mnogi neće ni primetiti da su inficirani. Bolest se kolokvijalno

naziva bolest poljupca jer se prenosi slinom. EBV, poznat i kao humani herpesvirus 4, nije pronađen u čovekovoj sredini i nije jako zarazan. Prenosi se telesnim tečnostima, osobito slinom, ali i krvlju i semenom tekućinom i transplantacijom organa ili transfuzijom krvi. Samo pet posto bolesnika zarazi se od osobe s akutnom infekcijom. Infekcija u ranom detinjstvu češća je u porodicama nižeg socioekonomskog statusa i u prenaseljenim slovima stanovanja.

Mononukleoza se manifestuje umorom, groznicom, osipom i jako otečenim žlezdama, a istraživači veruju da bi Epstein-Barr virus mogao postati doživotna pritajena infekcija koja može biti jedan od glavnih uzroka razvoja multiple skleroze. Da bi utvrdili povezanost EBV-a i multiple skleroze, naučnici su sproveli studiju na 955 mladih odraslih osoba kojima je multipla skleroza dijagnostifikovana dok su služili vojsku. Analizirali su uzorke seruma koji je vojska ispitanicima uzimala svake dvije godine i određivali EBV status vojnika u vreme uzimanja prvog uzorka, kao i odnos između infekcije EBV-om i pojave multiple skleroze za vreme aktivne vojne dužnosti.

Dve naučne studije

Studija pod imenom Longitudinal analysis reveals high prevalence of Epstein-Barr virus associated with multiple sclerosis pokazala je da se, u poređenju sa uzorcima 10 miliona vojnih pripadnika rizik od nastanka multiple skleroze povećao 32 puta nakon zaraze Epstein-Barr virusom. Naučnici su istakli da nijedan od ostalih virusa nije povećao rizik od razvoja multiple skleroze.

„Hipotezu po kojoj EBV utiče na razvoj multiple skleroze naša naučna grupa istražuje već nekoliko godina, a i ostale kolege u svetu, no ovo je prva studija koja pruža uverljive dokaze o uzročno-posledičnoj vezi, rekao je Alberto Ašerio, jedan od autora studije, profesor epidemiologije i nutricionizma na Harvardu. Da bi sa sigurnošću potvrdili da je ovaj virus glavni uzročnik multiple skleroze, potrebno je istraživanje koje će pokazati da se sprečavanjem obolevanja od EBV-a, sprečava i pojava multiple skleroze.

Ako se pogleda jedan neuron, jedan instrument moždanog orkestra, videće se da je obložen masnim slojem izolacije nazvanim mijelinska ovojnica. Upravo ovaj sloj masnoće omogućuje električnim signalima da putuju kroz neurone brzinom od 100 metara u sekundi. No kad nastupi EBV, imunološki sistem napada ovu ovojnicu, ometa električne signale i na kraju oštećuje sam neuron.

Zavisno od toga koji je deo mozga ili kičmene moždine zahvaćen, multipla skleroza može uzrokovati ukočenost u udovima, zamagljeni vid, poteškoće pri hodanju, nerazgovetan govor i probleme s pamćenjem. Imunolog Bil Robinson sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji je do pre nekoliko godina bio sumnjičav prema pretpostavci da EBV uzrokuje multiplu sklerozu: „Nisam u to vjerovao. Svi imaju EBV, tako da sam mislio da nema šanse da on može uzrokovati multipli sklerozu.

Sada je promenio mišljenje, čak veruje da je dokazao na koji način virus utiče na mijelinsku ovojnicu. U studiji nazvanoj Clonally expanded B cells in multiple sclerosis bind EBV EBNA1 and GlialCAM, koja je objavljena u časopisu Nature, pokazao je da imunološki sistem napada neurone misli da se bori protiv EBV-a. On i kolege posmatrali su B ćelije, deo imunološkog sistema koji proizvodi antitela protiv virusa. Ta antitela se prikače za napadača i na taj način signaliziraju ostatku imunološkog sistema da ga napadne.

Decenije za vakcinu

Kod pacijenata s multiplom sklerozom su primetili da se antitela dizajnirana da napadnu deo virusa (protein EBNA1) lepe za protein u ljudskom mozgu (GlialCAM). Radi se o slučaju pogrešnog identiteta na molekularnom nivou. Naravno, ne obole svi koji su imali mononukleozu od multiple skleroze. U igri su i drugi faktori rizika, poput toga jeste li ženskog pola, traume iz detinjstva, nedostatak vitamina D i slično. Može li se sprečiti pojava multiple skloroze?

Naučnicima su potrebne decenije istraživanja da bi se otkrila vakcina koja sprečava nastanak multiple skleroze. Nekoliko kompanija već radi na cepivu protiv EBV-a, uključujući Modernu, koja koristi istu tehnologiju koju je upotrebila pri razvoju vakcine protiv kovida. Međutim, moraće da osigura da ona ne podstakne imunološki sistem na proizvodnju istih lažnih protivtela koja uzrokuju multiplu sklerozu.

Istražuju se i terapije koje ciljaju B ćelije zaražene EBV-om i lekovi koji napadaju sam virus. Gavin Đovanoni je rekao da neke studije pokazuju da lekovi za HIV smanjuju rizik od dobijanja multiple skleroze, pa postoji mala mogućnost da antiretrovirusni lekovi protiv HIV-a mogu delovati i na nju. No, još ostaje mnogo neodgovorenih pitanja. Kada jednom dobijete EBV, on se doživotno nalazi u vašem telu jer se zadržava u B ćelijama koje stvaraju antitila. Dakle, pitanje je da li je početna infekcija ta koja naš imunološki sistem navodi na pogrešan put ili multiplu sklerozu uzrokuje stalna prisutnost tog virusa?

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar