Мултиплу склерозу (MS) узрокује Epstein-Barr вирус који има већина људи, који је толико чест да ће се већина нас њиме заразити током живота. Многи неће ни приметити да су инфицирани.
Готово три милиона људи широм света болује од мултипле склерозе (MS), а научници су открили да ову болест вероватно узрокује вирус с којим се већина нас зарази током живота. Наш је мозак попут оркестра електричних активности. Милијарде појединачних живчаних ћелија, неурона, шаље прецизне електричне сигнале. Kада се они споје, настаје симфонија наше свесности, мисли и емоција, пише BBC.
Зависно од тога који је део мозга или кичмене мождине захваћен, мултипла склероза може узроковати укоченост у удовима, замагљени вид, потешкоће при ходању, неразговетан говор и проблеме с памћењем.
Мултипла склероза саботира цео тај процес, јер се наш имунолошки систем окреће против неурона и они више не могу усклађено „свирати”, а резултат може имати катастрофалне последице по наше тело. Према недавним истраживањима, Epstein-Barr virus (EBV), односно вирус херпеса који је узрочник инфективне мононуклеозе, врло је вероватно главни окидач за мултиплу склерозу. „Имамо врло, врло јак доказ да овај вирус вероватно узрокује мултиплу склерозу”, рекао је неуролог Гавин Ђованони са Универзитета Краљица Мери у Лондону.
(Shuterrstock)
Преноси се слином
Epstein-Barr вирус је толико чест да ће се већина нас њиме заразити током живота. Многи неће ни приметити да су инфицирани. Болест се колоквијално
назива „болест пољупца” јер се преноси слином. EBV, познат и као хумани херпесвирус 4, није пронађен у човековој средини и није јако заразан. Преноси се телесним течностима, особито слином, али и крвљу и семеном текућином и трансплантацијом органа или трансфузијом крви. Само пет посто болесника зарази се од особе с акутном инфекцијом. Инфекција у раном детињству чешћа је у породицама нижег социоекономског статуса и у пренасељеним словима становања.
Мононуклеоза се манифестује умором, грозницом, осипом и јако отеченим жлездама, а истраживачи верују да би Epstein-Barr вирус могао постати доживотна притајена инфекција која може бити један од главних узрока развоја мултипле склерозе. Да би утврдили повезаност EBV-а и мултипле склерозе, научници су спровели студију на 955 младих одраслих особа којима је мултипла склероза дијагностификована док су служили војску. Анализирали су узорке серума који је војска испитаницима узимала сваке двије године и одређивали EBV статус војника у време узимања првог узорка, као и однос између инфекције EBV-ом и појаве мултипле склерозе за време активне војне дужности.
Две научне студије
Студија под именом Longitudinal analysis reveals high prevalence of Epstein-Barr virus associated with multiple sclerosis показала је да се, у поређењу са узорцима 10 милиона војних припадника ризик од настанка мултипле склерозе повећао 32 пута након заразе Epstein-Barr вирусом. Научници су истакли да ниједан од осталих вируса није повећао ризик од развоја мултипле склерозе.
„Хипотезу по којој EBV утиче на развој мултипле склерозе наша научна група истражује већ неколико година, а и остале колеге у свету, но ово је прва студија која пружа уверљиве доказе о узрочно-последичној вези”, рекао је Алберто Ашерио, један од аутора студије, професор епидемиологије и нутриционизма на Харварду. Да би са сигурношћу потврдили да је овај вирус главни узрочник мултипле склерозе, потребно је истраживање које ће показати да се спречавањем оболевања од EBV-а, спречава и појава мултипле склерозе.
Ако се погледа један неурон, један инструмент можданог оркестра, видеће се да је обложен масним слојем изолације названим мијелинска овојница. Управо овај слој масноће омогућује електричним сигналима да путују кроз неуроне брзином од 100 метара у секунди. Но кад наступи EBV, имунолошки систем напада ову овојницу, омета електричне сигнале и на крају оштећује сам неурон.
Зависно од тога који је део мозга или кичмене мождине захваћен, мултипла склероза може узроковати укоченост у удовима, замагљени вид, потешкоће при ходању, неразговетан говор и проблеме с памћењем. Имунолог Бил Робинсон са Универзитета Станфорд у Kалифорнији је до пре неколико година био сумњичав према претпоставци да EBV узрокује мултиплу склерозу: „Нисам у то вјеровао. Сви имају EBV, тако да сам мислио да нема шансе да он може узроковати мултипли склерозу”.
Сада је променио мишљење, чак верује да је доказао на који начин вирус утиче на мијелинску овојницу. У студији названој Clonally expanded B cells in multiple sclerosis bind EBV EBNA1 and GlialCAM, која је објављена у часопису Nature, показао је да имунолошки систем напада неуроне мислећи да се бори против EBV-а. Он и колеге посматрали су B ћелије, део имунолошког система који производи антитела против вируса. Та антитела се прикаче за нападача и на тај начин сигнализирају остатку имунолошког система да га нападне.
Деценије за вакцину
Kод пацијената с мултиплом склерозом су приметили да се антитела дизајнирана да нападну део вируса (протеин EBNA1) лепе за протеин у људском мозгу (GlialCAM). Ради се о случају „погрешног идентитета” на молекуларном нивоу. Наравно, не оболе сви који су имали мононуклеозу од мултипле склерозе. У игри су и други фактори ризика, попут тога јесте ли женског пола, трауме из детињства, недостатак витамина D и слично. Може ли се спречити појава мултипле склорозе?
Научницима су потребне деценије истраживања да би се открила вакцина која спречава настанак мултипле склерозе. Неколико компанија већ ради на цепиву против EBV-а, укључујући „Модерну”, која користи исту технологију коју је употребила при развоју вакцине против ковида. Међутим, мораће да осигура да она не подстакне имунолошки систем на производњу истих лажних противтела која узрокују мултиплу склерозу.
Истражују се и терапије које циљају B ћелије заражене EBV-ом и лекови који нападају сам вирус. Гавин Ђованони је рекао да неке студије показују да лекови за HIV смањују ризик од добијања мултипле склерозе, па „постоји мала могућност” да антиретровирусни лекови против HIV-а могу деловати и на њу. Но, још остаје много неодговорених питања. Kада једном добијете EBV, он се доживотно налази у вашем телу јер се задржава у B ћелијама које стварају антитила. Дакле, питање је да ли је почетна инфекција та која наш имунолошки систем наводи на погрешан пут или мултиплу склерозу узрокује стална присутност тог вируса?
(Извор Индекс)
