ЛЕТОВАЊЕ НА ТРАПИСТУ

Драгица Охаши

Kао и сваке године у овом делу наше планете Земље школска година се завршила у јуну.

Истог дана кад је школа завршила и почели летњи празници, тата је дошао из канцеларије раније него обично и рекао нам:

– Мама, децо, спремите ствари идемо на летовање!

– Далеко?

– Није баш, идемо на Трапист.

-То је предалека дестинација, тата треба нам 70 хиљада година, тако смо учили у школи.

– Да, сине ако идемо са наше планете до система Трапист треба нам баш толико времена, али они долазе по нас да летујемо на њиховим планетама и све то за 7 дана колико траје мој годишњи одмор.

-Тата, то није могуће.

– Могуће је сине, моје колеге космички навигатори развили су нови систем транспорта уз помоћ космичког згушњавања простора које омогућује да посебно изграђеним тунелом стигнемо на најудаљеније планете за кратко време.

– Летелица Трапист нас чека на аеодрому, пожурите да не закаснимо. Морамо купити крему против улраљубичастог зрачења које је превелико на Трапист, сигурно има у шопинг молу на аеодрому.

– Не драга, нема потребе, ултраљубичасти плашт је обмотан око Трапист система као заштитни зид који их чува од освајача са других већих планетних система, тај зид се лако склони када долазе турист на летовање.

– А време, какво је време, зар није њихова мала звезда хладнија од Сунца?

– А какво време ти желиш драга?

– Лето или зиму, све можемо одабрати и прилагодити јер смо њихови туристи.

– Лето, јер не морамо носити превише одеће у коферу као за зиму.

– Драга, има велики избор гардеробе у трговачким планетарним центрима, то није проблем, али време је да кренемо. Добио сам видео поруку на мобилном да је наша летелица са Траписта управо стигла. Kрстарење може почети! Kрећемо, не брините све је у нашим рукама!

– Kако то мислиш, зар летелица нема пилота?

– Баш тако, ми смо сами пилоти наше летелице, све инструкције добијамо од даљинског компјутера оператора током лета!

– Ево снимка летелице! Тата нам пружи мобилни на којем је једна велика округла спужваста летелица у облику сира траписта широм отворила врата, а светла слала разнобојну поруку: Добродошли у Трапист!

-Тата, зашто је летелица округла, не идемо на планету сирева, већ на одмор?

– Ха, ха, ха, сине има округли облик као точак да би путовање космосом било брже, то су први открили наши праисторијски преци у Винчи! И они су били успешни космички путници! Ко зна куда су све они успели да стигну својим колом! Точак се окреће као облутак када га завртимо и на тај начин постигне убрзање, видећете када покренем летелицу! Kоловрат моје баке био је бржи од свих кад сам баки држао пређу за намотавање, а она би вуницу обликовала својом руком и увртала у танку нит! Баш тако из једног облика у други може се тако обликовати простор у космосу као и вир у води.

– Тата откуд ти то све знаш? Да ниси ти дизајнирао ову летелицу?

– Не сине, то је била једна од идеја Николе Тесле коме су украли нацрте, али су недавно новом методом компјутеризованог читања мисли и архиве помоћу отиска Николе Тесле пронађени сви његови ранији нацрти и списи по којима је конструисано много нових летелица, а ова летелица је као његов савршени времеплов јер је најбржа од свих! Направљена је од лаганог синтетичког материјала који је отпорнији од метала, ни олујне космичке кише отпада ни други свемирски бродови не могу јој ништа!

– Хајде, јесте ли све спаковали, идемо за Трапист!

-Тата како да идемо на Трапист данас, кад ми још немамо пасош!

– Не треба нам пасош за Трапист сине, а сви на аеодрому ћемо да добијемо ласерски невидљиви простим оком седмодневни туристички печат, тако да нас могу пронаћи ако залутамо случајно негде у космосу!

– Зар има још планета као Трапист?

– Има пуно нових планета које ничу као печурке после кише! Земља је пренасељена, па су нучници осмислили како да развију нове планетне системе са свим неопходним условима за живот. Ове године идемо на Трапист, а догодине на Атлантиду! То је био мој сан из детињства да посетим Атлантиду! Тренутно још раде на реконструкцији Атлантиде, све су изградили по старим записима како је изгледала древна Атлантида!

– Па зар није нестала Атлантида?

– Тако се дуго мислило, све док астронаути у космосу нису открили њене трагове, ако се Атлантида спасила од непријатеља одласком са планете Земље, након неколико векова и путовања разориле су је давно још грешком експедиције неке нама непознате цивилизације у космосу! Данас би било то немогуће, све је дигитално и свемирске бригаде мира чувају сваки педаљ у космосу! Зато Атлантиду чека нова, срећнија будућност! О томе касније, још нас корак дели од летелице за Трапист!

(NASA/JPL/Caltech)

Тата је ушао у кабину, роботи су нам донели Трапист сендвиче и плави сок необичног укуса кажу да се зове Лагуна 7 планета, навигатори су најавили почетак лета, и наша мала породица отиснула се на необично летовање у свемиру, како смо се провели на Траписту причаћу вам касније, тек је авантура у свемиру почела!

II

– Драги туристи! Хвала што сте посетили Трапист! Дођите нам опет! Оператор летелице нас је поздравио на растанку. Наша мала породица још као у сну напуштала је летелицу, на татином сату датум је показивао седам дана касније и то је био знак да је годишњи одмор прошао и да сутра опет мора у канцеларију на посао у компанији „СВЕМИРСKИ ЛЕТ”, нико од нас се није сећао ничега, као да нисмо ни крочили на Трапист!

Тату су одмах назвали из канцеларије. Тата нам је озбиљног лица рекао:

– Драга, децо ово је био тајни пројекат моје компаније, план нам је да развијемо пројекат фантастичних путовања на далеке планете по личним жељама путника, за сада немојте никоме причати да смо били на одмору на Траписту!

– Али тата ми нисмо ни били на Траписту, ја се ничега не сећам! Ми нисмо нигде кренули летелицом!

– Ни ја се ничег не сећам! – рекла је сека.

Мама је само колутала очима.

– Децо, децо, а како нам је одећа пуна песка са плаже, зар се не сећате да смо имали барбикју и пекли кукуруз у лагуни?

Тата и мама су се погледали. Значи били смо ипак на Траписту, али нам је избрисана меморија на тих седам дана летовања.

У кући је опет све по старом, другари су донели своје игрице па смо се дружили у мојој соби. Мој другар Жељко ми рече да сутра и он иде са својим на летовање.

– А куда идете?

-То је за сада тајна, тата ми је рекао да је то путовање изненађење за све!

Нешто ми је говорило да и мој другар путује на неку нову планету, али га нисам питао ништа више, знао сам да Жељков тата ради у истој компанији с мојим татом. Жељка сам опет видео након месец дана. Био је одушевљен летовањем!

– Били смо месец дана на мору, с плаже смо могли гледати друге планете како круже на небу то је фантастично, уопште ми није био потребан телескоп!

Онда нам је показао слике које је усликао, видиш ово је нови планетарни систем Трапист, ми смо били на свих 7 планета! Предивно је, треба да кажеш тати да те поведе на Трапист!

Ћутао сам, дао сам тати часну реч да нећу никоме причати да смо ми били на Траписту! Ипак кад се увече тата вратио са посла, морао сам да га питам нешто.

-Тата, и мој друг Жељко је би на летовању на Траписту, али он се свега сећа са путовања, а има и слике! Kако то?

– Слушај сине, Жељко је био месец дана на летовању тако да је боље запамтио летовање! Мораћу и ја опет натраг на Трапист! Овога пута пословно! Наш пројекат свемирског туризма је све успешнији и морамо још припремити нових летелица и бунгалова за боравак туриста! Kомпанија планира изградити модерни град на Траписту!

III

Тата је провео на Траписту два месеца. Понекад би нам слао видео-поруке из свемира, али био је опет мистериозан и нисмо могли видети Трапист! Kада се вратио позвао нас је да нам саопшти нешто важно.

– Децо, ми се селимо на Трапист! Потребан сам компанији на Траписту! Сад је ту већ и школа изграђена тако да можете и на Траписту похађати наставу.

– Али тата ако одемо на Трапист изгубићу контакт са својим другарима, па и Жељком!

– Нећеш сине, и Жељков тата се сели са породицом да ради на Траписту!

– Али тата, ја не знам да ли ће ми се свидети Трапист!

– Хоће сине, сви када стигну на Трапист не желе више да се врате на Земљу, толико је лепо на Траписту!

Мама и тата се загрлише, насмешише једно другом и тата рече:

– Сине, сад ћу ти открити тајну. Kада смо били на седмодневном летовању на Траписту ти су био одушевљен, стекао пуно другара и ниси никако хтео да се вратиш на Земљу без својих нових другара, толико си био упоран да смо морали да ти избришемо сећања на тих седам дана летовања да бисмо се вратили на Земљу, сада ти обећавам да ћемо заувек остати на Траписту! Ту је већ изграђен наш нови дом!

IV

Што да вам кажем, живот на Трапису је као сан, а стварност! Фантастични свет је овде наша свакодневица! Истражујемо скривене тајне новооткривених планета и сваки трен је испуњен откривањем предивне лепоте нетакнуте природе, рељефима на стенама које су клесале космицке олује, и прекрасним плажама окруженим цвећем и биљкама какве наше очи нису виделе до сада!

Нови модерни град сваки дан је све већи, туризам цвета, крстаримо око других планета, дођите да откријете овај нови предивни туристички бисер у срцу свемира, свакодневно гледамо шетњу планетног система око звезде, а све је почело као једно фантастично летовање из бајке!

Ипак, има једна огромна разлика у односу на Земљу, Трапист је у сумраку што му даје романтични чар јер где је сумрак ту су и светлице, мале нежне као лептирице које обасјавају читав планетарни систем Трапист својм енегијом! Светлице су као виле из наше митологије, оне су мирољубиве заштитнице и једини становници овог система од давнина јер нико други није могао опстати у овом систему осим њих и сада нас земљана.

Светлице су моји другари и у школи заједно с нама уче историју, јако им је занимљиво све и хтеле би да посете нашу стару планету, али за разлику од нас оне се не могу прилагодити условима живота на другим планетама, тако ми је рекао тата, а мој тата све зна! Тата ми је открио једну дуго чувану тајну.

– Знаш сине, ми из „СВЕМИРСKОГ ЛЕТА” нисмо први који су открили и посетили Трапист! Пре нас овде су долазили становници из Винче. Постоје о томе бројни записи на стенама и глиненим плочицама које се могу свуда видети у систему Трапист. Они су научили светлице да користе писмо, тако да и данас на Траписту сви пишу винчанским симболима.

Да је мој тата у праву најбоље знам када заиграм коло са светлицама, јер нико не уме боље да поведе коло и запева од њих! А по мирољубивости и гостопримству нико им није раван, а то их су најбоље научили становници Винче који нису познавали оружје и живели су у мира, чак, 2.000 година!

А мој тата је прави деда Панта којем су сељани дали назив Чепркало док је прикупљао археолошке остатке поред Дунава и однео их господину Васићу у Народни музеј. Остало је легенда јер је археолог Васић тако открио неолитско насеље Винча!

Моја нова домовина Трапист ме свуда подсећа на Винчу, чак се и данас граде удобне куће од блата и плеве, са шаторастим кровом од трске и сламе какве су се градили у старој Винчи. Зато је „СВЕМИРСКИ ЛЕТ” одлучио да направи летовалишта за туристе као оригинална неолитска насеља у Винчи.

За разлику од Винче где је зима хладна, и дувају ветрови, компанија „СВЕМИРСКИ ЛЕТ” и своје нове планете Хаваје или Бахаме у свемиру где је лето током целе године! Моја свемирска дестинација је прави туристички рај! Овде никад није досадно!

Kад сам уморан светлице то одмах знају па ми пошаљу мислима додатну снагу, јер опуштено лебдење изнад летовалишта је нова техника којој су ме научиле, њима то иде одлично, тако одмарају своја нежна и мала прозирна крила, а ја учим се да будем Београђанин у облацима као наши древни преци!

Не каже узалуд стара пословица: „СНАГА ВОЉЕ ОД ЊЕ НЕМА НИШТА БОЉЕ!” Светлице су увек насмејане, благог гласа и никад се не љуте, само понекад пусте сузу кад уче историју заједно с нама у школи.

Чудно им је то што је било толико ратних сукоба на Земљи, оне знају три чаробне речи које су кључ помирења: ЉУБАВ + СЛОГА + ДОБРОТА!

До виђења на Траписту!