СУНЧЕВА АВЛИЈА

ЛИГЊЕ СВЕТЛЕ У КОСМОСУ

NASA/123rf/Wikipedia

НАСА је у свемир, прецизније на Међународну свемирску станицу (ISS), лансирала око 5.000 водених медведића (tardigrade) и 128 беба лигњи које светле у мраку.

Животињице су до ISS стигле у пошиљци коју је доставила ракета SpaceX-а. Водени медведићи су дугоживећа малена бића ,дугачка око једног милиметра. Изгледом подсећају на неку дебљу животињицу, стога су добили надимак водени медведићи. Изузетно су жилави, могу преживети екстремно зрачење, високе и ниске температуре, чак и боравак у вакууму свемира, пише Science Alert.


Водени медведић

Астронаути на Међунаордној свемирскојстаници ће истраживати који принципи иза молекуларне биологије медведића утичу на непосредно и дугорочно прилагођавање животу у орбити Земље. Научници се надају да ће ове информације пружити виталне увиде за будуће терапије које би могле омогућити боље здравље астронаута током дужих свемирских мисија.

Наиме, оне се у за њих неповољним условима осуше”, односно уђу у фазу обамрлости у којој могу преживети и више година, све док ситуација у околини опет не постане повољна. Због те своје посебне моћи водећи медведићи су савршена бића за истраживање могућности прилагођавања за живот у свемиру.

Зрачење хиљадама пута јаче

„Водени медведићи могу преживети исушивање, смрзавање и загревање изнад тачке кључања воде. Могу преживети хиљаде пута већу количину зрачења него људи и дане или седмице с мало или без кисеоника”, рекаоо је молекуларни биолог Томас Бутби са Универзитета Вајоминг (САД).Већ је доказано да могу преживети лет у свемир и да се могу тада и размножавати. Такође знамо да могу преживети дужу изложеност вакууму свемира.

Астронаути на Међунаордној свемирској станици ће, у сарадњи с Бутбијем и његовим колегама, истраживати који принципи иза молекуларне биологије водених медведића утичу на непосредно и дугорочно прилагођавање животу у орбити Земље. Научници се надају да ће ове информације пружити виталне увиде за будуће терапије које би могле омогућити боље здравље астронаута током дужих свемирских мисија.

Геном водених медведића

Стручњаци су секвенцирали геном воденог медведића Hypsibius sampleplaris и осмислили методе за мерење утицаја различитих услова околине на експресију гена животињицњ, што би могло помоћи при разумевању чинулаца стреса који утичу на људе у свемиру, наводи НАСА.Свемирски летови могу бити изазовно окружење за организме, укључујући људе. Једна од ствари коју желимо учинити јесте да схватимо како водени медведићи преживљавају и размножавају се у таквим окружењима и да ли можемо ишта научити о триковима које користе да бисмо их прилагодили за заштиту астронаута”, додао је Томас Бутби.

Послате и светлеће лигње

SpaceX је на ISS доставио и светлеће лигње (euprymna scolopes), познате као хавајске лигње. Ове животињице дугачке свега три милиметра у свом телу имају посебан орган који производи светлост на врло занимљив начин. Наиме, њихов светлосни орган испуњен је светлећим бактеријама које емитују светло и тиме лигњи осигуравају заштиту од грабљиваца. Заузврат лигња бактеријама осигурава дом и исхрану.


Светлеће лигње

Научници се надају да ће анализом симбиотског односа бактерија и лигњи дознати како корисни микроби у свемиру сурађују са животињским ткивом.Животиње се, укључујући људе, ослањају на микробе да би одржали здрав пробавни и имунолошки систем. За сада не разумемо у потпуности на који начин свемирски летови утичу на те корисне интеракције”, изјавила је микробиолошкиња Џејми Фостер са Универзитета Флорида.

Рађају се без бактерија

Хавајске лигње се рађају без бактерија, али их након рођења прикупе из океана. Астронаути ће стога лигњама додати бактерије чим их одмрзну у Међународној свемирској станици. На тај ће начин стручњаци моћи да посматрају лигње док успостављају симбиозу с бактеријама.

Научници се надају да ће на тај начин утврдити који су се гени лигње активирали и деактивирали да би постигла ову симбиозу у свемиру. Та би информација могла помоћи астронаутима да на дугим свемирским путовањима боље одржавају своје микробиоме у пробавном и имунолошком систему.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар