Студија открила забрињавајуће податке: постоје снажни докази о повезаности између величине мозга и когнитивних функција код човека.
Просечан мозак одрасле особе тежи између 1.300 и 1.400 грама и дугачак је око 15 сантиметара. Но, није увек било тако. Студија објављена у часопису Brain, Behavior and Evolution, истиче како се у последњих 50 хиљада година величина људског мозга смањила. И то знатно. Kако истиче аучник из Природњачког музеја у Лос Анђелесу, Ј. М. Стибел, величина људског мозга смањила се за више од пет посто код модерних људи,у односу на наше претке.
Промене у величини тела чини се да објашњавају промене у величини мозга. Уз изузетак модерних узорака, енцефализацијске величине остале су прилично стабилне у последњих 50 година година. Иако је модерни узорак мозга показао релативно ниски ниво енцефализације, повећање BMI (body mass index), чини се одговорним за промену у величини, објашњава Стибел и додаје да резултати његовог истраживања сугериришу да је релативно недавно смањење величине мозга одговор на промене у физиологији, поготово у односу масе тела и величине главе. И додаје да постоје снажни докази о повезаности између величине мозга и когнитивних функција код човека. Недостатак структурних промена које су мозак учиниле успешним и знатно смањење његове велилчини могли би довести до смањења когнитивних функција, упозорава аутор. Проблем је, истиче Стибел, што подаци из других студија показују да су се, уз еволуционално смањење величине мозга, смањивале и когнитивне способности.
Наиме, бројне студије су показале да се, током 20. века у индустријски развијеним земљама повећавао просечан квоцијент интелигенције становништва. То се објашњавало бољим условима живота, образовањем, развојем технологије и условима околине. Али, подаци из последњих 30 година баш нису охрабрујући. У најразвијенијим земљама света бележи се пад квоцијента интелигенције, за шта научници не могу у потпуности пронаћи објашњење. Није јасно могу ли физичке промене мозга или генетске предиспозиције коначно довести до негативног утицаја на когнитивне способности човека, напомиње Стибел на крају, додавши да би требало додатно проверити кретање квоцијента интелигенције у будућности.
(Извор Зимо)
Šta im nije jasno, ljudi se više ne trude da uče i da pamte, ogromna većina, za sve se koristi internet i mobilni telefon. Mozgu treba vežba, a ako je sve lako dostupno i on se ulenji.