Током 111 година протеклих након Дмитрија Ивановича Мендељејева, неке битне чињенице из његових епохалних открића остале су незапажене или су биле занемарене; међу осталима и то да је он у својој првој Таблици периодног система хемијских елемената (ПС), обелодањеној научној јавности 1869. године (тачно пре 150 година), хемијске елементе распоредио у шест, а у последњој Таблици, из 1900. године, у 14 колона. При томе је и тзв. лантаниде, њих 14, распоредио у тих 14 колона, у 14 група ПС.
Милоје Ракочевић
Али, у савременој хемији, након открића сложености структуре атома, од таквог распореда се одступило, на начин да су сви лантаниди сврстани у једну – у трећу групу, заједно са лантаном. Међутим, током прошле године, у два часописа, данас свакако најпознатијег издавача научне литературе у свету, „Елзевира”, објављена су два научна рада проф. др Милоја Ракочевића (M.M. Rakočević, The Cipher of the Genetic Code, Biosystems, Vol. 171, September 2018, pp. 31-47; M.M. Rakočević, Analogies of genetic and chemical code, Polyhedron, Vol. 153, October 2018, pp. 292-298), у којима се разрешава овај неспоразум и „парадокс”.
То разрешавање иде у прилог и славу Мендељејева, а не у прилог савременом схватању у хемији. Потврђено је, наиме, важење Мендељејељевог принципа према коме се сваки парни елеменат налази у парној, а сваки непарни у непарној групи. Осим тога, показано је и да постоје значајне аналогије ПС и генетског кôда, кад се периодни систем схвати као својеврстан – хемијски кôд.
Тим оводом проф. др Милоје Ракочевић „Галаксијин” аутор, одржаче предавање у Коларчевој задужбини – „Нова открића у славу Мендељејева” (22. јанура 2019. у Малој сали с почетком у 18 сати. Модератор је проф. др Владимир Ајдачић, такође „Галаксијин” аутор. Ексклузивни разговор с предавачем на ову и још неке блиске теме можете прочитати у првом штампаном броју који ће се од понедељка појавити у Србији на кисоцима у насељима с више од 50.000 становника.
