Често утонете у сан поред упаљеног телевизора и будите се уморни? Шта је томе узрок?
Нова студија сугерише да непознати гласови, попут оних који долазе из телевизора, спјечавају миран ноћни сан јер је мозак у већој приправности. Аустријски научници истраживали су колико непознати гласови или звукови могу ометати сан. Мерили су мождану активност одраслих који спавају и бележили реакције на познате и непознате гласове. У новој студији открили су да људски мозак обраћа пажњу на непознате гласове током спавања да би препознао потенцијалне претње.
Слушање непознатих гласова у сну узроковало је да се људски мозак подеси у току спавања без брзих покрета очију (NREM), прве фазе сна. Међутим, науници кажу да нису уочили учинак током REM-а, најдубље фазе сна, вероватно због промјна микроструктуре у мозгу. Иако су очи затворене, наш мозак наставља пратити околину док спавамо, балансирајући потребу за заштитом сна с потребом за буђењем. Један од начина на који то постиже јест еселективно одговарање на непознате гласове уместо на познате, тврде истраживачи.
Аустријски научници су открили да непознати гласови изазивају више K-комплекса, врсту можданог таласа повезаног са сензорним поремећајима током спавања, у поређењу с познатим гласовима.
То се може повезати с људском еволуцијом и потребом за брзим буђењем пред потенцијалном опасношћу, коју карактеришу мање познати звучни сигнали. Студија, заправо, сугерише да непознати гласови, попут оних који долазе из телевизора, спречавају миран ноћни сан,јер је мозак у већој приправности.
Непознат глас кључан
Студију су водили научници са Свеучилишта у Салцбургу, а објављена је у научном часопису JNeurosci. „Наши налази истичу одступања у одговорима мозга на слушне подражаје на темељу њихове важности за спавача”, истичу аустријски научници. „Резултати сугеришу да је непознавање гласа снажан промотор можданих реакција током NREM фазе сна ”
Експеримент
У студији је учествовало 17 волонтера (од којих је било 14 жена), просечне доби од 22 године. Волонтери, од којих нико није имао пријављених поремећаја спавања, на себи су носили опрему за полисомнографију током спавања. Полисомнографија мери мождане таласе, дисање, напетост мишића, покрете, срчану активност и још много тога кроз различите фазе спавања.
Пре почетка експеримента, учесницима је саветовано да одржавају редовни циклус спавања/будности, односно да имају око осам сати сна, најмање четири дана. Док су спавали, преко звучника су слушали изговарање њихових имена и још два непозната имена, изговорена или познатим гласом (попут родитељског) или непознатим гласом (непознате особе).
Аустријски научници су открили да непознати гласови изазивају више K-комплекса, врсту можданог таласа повезаног са сензорним поремећајима током спавања, у поређењу с познатим гласовима. Док познати гласови, такође, могу подстаћи K-комплексе, уочено је да су само они изазвани непознатим гласовима попраћени великим промјнама у можданој активности повезаним са сензорном обрадом.
Међутим, реакције мозга на непознати глас јављале су се ређе како је ноћ одмицала и глас је постајао све познатији, што указује и на то да мозак још може учити током спавања. Резултати студије указују да K-комплекси допуштају мозгу да уђе у режим надзорне обраде, где он спава, али задржава способност реаговања на релевантне подражаје.
Нема разлике у броју
„Може се догодити да спавајући мозак научи, кроз поновљене обраде, да у почетку непознати подражај не представља непосредну претњу за спавача и да последично смањује реакцију на њега”, истичу научници. „Обратно, у сигурном окружењу за спавање, мозак би могао очекивати да чује познате гласове и да доследно инхибира сваки одговор на такве подражаје да би сачувао сан.”
Kао и K-комплекси, представљање слушних подражаја током NREM спавања повећало је број „вретена” и „микро узбуђења” у мозгу. „Вретена су бржи мождани таласи који се појављују током NREM спавања и повезани су са консолидацијом памћења”, каже ауторка студије Амен Мохамед са Универзитета у Салцбургу. „Микро узбуђења су раздобља у сну током којих се EEG сигнал помиче са споре и синкронизоване активности спавања, на бржу активност налик на буђење. По дефиницији трају од три до 15 секунди; ако су дужа, сматрају се буђењем. Појављују се у свим фазама спавања.”
Међутим, истраживачи нису пронашли никакву разлику у броју активираних K-комплекса, вретена или микропобуђења између слушања изговора властитог имена спавача и непознатих имена. То је занимљиво јер су претходна истраживања, укључујући једну студију француског тима из 1999, показала да слушање властитог имена спавача изазива јаче реакције мозга од слушања других имена током спавања.
Извор Зимо
