Прма новој студији, диносаурус с тешким оклопом и шиљцима на врату и раменима вероватно је био тром самотњак који није имао добар слух.
Научници су анализирали мождани део 80 милиона година старог нодосаурида, диносаурусаа биљоједа. Фосил Struthiosaurus austriacusa Струтхиосауруса аустриацуса први је пут откривен у Аустрији и налази се у збирци Института за палеонтологију у Бечу. Док су неки од ових гломазних диносауруса могли достићи до 8 метара дужине, Struthiosaurus био релативно мали – 2,7 метара. Да би боље разумели како су функционисала његова чула слуха и равнотеже, стручњаци су помоћу микро-CT скенера проучавали мали део скупа костију стражњег и горњег дела лобање.
Открили су да је овај диносаурус имао врло мали flocculus, дeо мозга одговоран за фиксацију очију када су глава, врат или тело у покрету. Овај налаз, у комбинацији с полукружним обликом унутрашњих ушних канала, указује на то да се да се нодосаурид врло споро кретао. „Ова животиња била је врло пасивна и трома, није била агресивна. Но знала се бринути за себе да би преживела”, рекао је палеонтолог Марко Шаде са Универзитета Грајфсвалд у Немачкој. Диносаурус није био слеп и могао је видети када му прилазе грабљивци. „Док су се неки од његових рођака бранили снажним репом, Struthiosaurus се вероватно више ослањао на свој оклоп, користећи пасивни стил самоодбране”, додао је научник, а преноси CNN.
Научници су током анализе уочили да је овај нодосаурид имао најкраћи пужић икада пронађен код диносауруса. Пужић се налази у унутрашњем делу уха, а његова величина може одредити способности слуха. „Изгледа да се ради о животињи која се прилагодила релативно неактивном начину живота са ограниченим друштвеним интеракцијама”, написали су аутори студије. Научници сматрају да су многи диносауруси живели и путовали у групама, али ова врста је вероватно због свог слабог слуха живела као усамљено.
„Слух овог диносауруса очигледно није био добро развијен и стога је, ако је било потребно, вероватно комуницирао с другима јединкама невокално”, рекла је Катрин Пфаф из Бечког института за палеонтологију. „Палеонтолози иначе сматрају да они нису били неке друштвене животиње. Будући да је интраспецифична комуникација темељена на звуку популарно средство међу животињама, донекле ограничене слушне способности нодосаурида указују на то да нису били склони превеликом друштву”, додао је Марко Шаде. Истраживање под именом Neuroanatomy of the nodosaurid Struthiosaurus austriacus (Dinosauria: Thyreophora) supports potential ecological differentiations within Ankylosauria објављено је у часопису Scientific Reports.
(Извор Индекс)
