Четири (Шенонов, Муров, Меткалфов и Гилдеров) су суштински предодредила будућа технолошка стремљења у рачунарству и телекомуникацијама. Какве то везе има с најновијим, петим по реду, да сваки порез помножен с нулом даје нулу?
Проф. др Петар Кочовић
Пева Бора Чорба: „Правила, правила, да би нас удавила…” И заиста кроз векове смишљани су разни закони. Сви су били у служби господара. И данас је тако, осим што то дефинише правна наука, а и етика. Законе и правила опредељују и неке друге околности, нарочито технолошке.
Али да почнемо од најстаријег исклесаног (написаног) документа. Хаумураби (1728–1686. п.н.е) је био краљ који је око 1700. године дошао на престо Месопотамског царства са седиштем у Вавилону. На то место поставио га је врхвни бог Мардук.
Законодавство се јако
променило – поред „убити”,
постоје друге речи у текстовима.
Да би учврстио владавину, донео је један од првих познатих закона: Хамурабијев кôд. У том закону је 31 пут поменута реч смрт у облицима, убити, погубити… Ко га се не би придржавао – оде глава! Садржао је 282 члана, исклесана на монолитној стени.
Законодавство се јако променило – поред „убити”, постоје друге речи у текстовима. А постоје и неписани закони који владају нама, а да није написано ниједно слово. Невидиљиве законитостима које владају човечанством!
Горње брзине
У 19. веку Никола Карно је показао да постоји јасно ограничење колика се количина енергије може добити из топлотне машине, касније је то генерализовано другим законом термодинамике. Као резултат Опште теорије релативности Алберта Ајнштајна, објављене 1915. (Посебна је обелодањена 1905. и позната је као Ајнштајн-Марић теорија; Милева Марић била је Ајнштајнова прва супруга).
Ове теорије су откриле горње границе брзина. Врло важно откриће које нас уводи у горње граничне области јесте Максвелова (Џејмс) теорија електромагнетизна: он је објединио законе електрицитета и магнетизна око 1865. Алберт Мајклсон и Едвард Морли извели су прве тестове у вези с брзином светлости око 1887. године. Лорд Келвин (Влијам Томсон) изводио је експерименте на апсолутној нули,
Вернер Хајзенберг и Курт Гедел установили су принципе математике и теорију непотпуности. Михајло Пупин је постао отац телефоније на даљину, Никола Тесла творац бежичног управљања. И шта овде важи из Хамурабијевог закона? Готово ништа.
Абрахам Бел је измислио телефон, тада се појавила потреба да се дефинише комуникациони канал. Први је то урадио Клод Шенон, истраживач из Масачусетског инститита за технологију Института за технологију (МИТ). „Кроз комуникациони канал може да се пропусти само одређена количина информација” – каже Клод Шенон.
То отвара ново поглавље оцртано постављањем кабла преко Атлантског океана. Не можемо да успоставимо више телефонских линија између две тачке од оних колико је то физички могуће. Троминутни разговор 1956 године, на релацији Лондон-Њујорк, износио 360 долара прерачунато у вредности из 2008.
Мур и ваше дете
Клод Шенон је дефинисао своју „Математичку теорију комуникације” давно пре наглог развоја телекомуникација, она је била испред својег времена.
Што је већи број корисника у телекомуникационој мрежи, то
је цена услуге нижа. Осим ако на
сцену не ступи влада као у Србији.
А тек Муров закон! Гордон Мур био је оснивач компаније „Ферчајлд семикондакторс” (полупроводници), касније „Интела”. Још док су транзисторе „набијали пресом” у процесор, објавио је чланак у часопису „Илектоникс”, 1965 године. Написао је: „Микропроцесорска снага се удвостручује сваких 18 месеци”. Није ни претпоставио да ће ово важити и данас и да ће закон добити име по њему. А шта он то каже?
Деца ће сваких годину и по дана да вам закукају да им је рачунар преспор, а ви треба да одете у радњу и купите нов.
Роберт Меткалф је технолошки пионир, не тако познат као претходна двојица, али је израчунао да комуникациони систем расте с квадратом броја корисника. На тај начин је економски закон понуде и потражње престао да буде закон у економији.
И практично: што је већи број корисника у телекомуникационој мрежи, то је цена услуге нижа. Осим ако на сцену не ступи влада, као у Србији, и телекомуникације прогласи луксузом. И уведе порез на тај исти (телекомуникациони) луксуз.
Технолошки аналитичар Џорџ Гилдер рече, и то се води као четврти закон, да ће широки појас да се проширује три пута брже од Муровог закона. Дакле, за исте паре сваких шест месеци имаћете два пута брже комуникације (Интернет, проток преко мобилних телефона…). Зашто би Срби имали потребу да причају с Перуанцима или Бутанцима? А и бесплатни „Скајп”?
И ево петог закона: Сваки порез помножен с нулом даје нулу! Још када би аутомобили ишли на ваздух – где би нам био крај! Дотле одјеци Хамурабијевог закона одзвањају у многим тачкама домаћих. Хамураби или ЕУ – питање је сад?
