Редовно узимање у значајној мери смањује ризик од аутоимуних болести, као што су псоријаза, реуматоидни артритис и лупус, показало је ново, велико истраживање.
Аутоимуне болести важан су узрок болести и смрти и велики терет за здравство. Аутори нове студије објављене у угледном научном часопису British Medical Journal (BMJ) истичу да се аутоимуне болести, које карактерише упални одговор одбрамбеног система на властита ткива, трећи водећи узрок болести у индустријализираном свету и водећи узрок смртности међу женама. „Аутоимуне болести су хронична стања са све већом преваленцијом са животном доби и главно су друштвено и економско оптерећење због недостатка делотворних третмана”, пишу аутори који раде у више америчких научних и здравствених институција.
Прва јасна потврда
Већ су нека ранија истраживања указивала на могућност благотворног учинка витамина „де” (D) потврђеног у истраживању. Међутим, нова студија је прво рандомизовано, контролисано истраживање, што је златни стандард клиничких истраживања јер може јасно потврдити узрочну повезаност поменутог витамина и његових ефеката. Наиме, студије учинка додатака исхрани и витамина углавном се спроводе у тзв. опажајним студијама. То значи да се у посматраној популацији кроз упитнике и сличне инструменте настоји утврдити ко је узимао неки додатак, а ко није, и потом анализира какви су исходи у групи која је узимала, а какви у оној која није. У њима се подаци углавном темеље само на исказима укључених људи.
Резултати студије показали су да се код испитаника који су узимали витамин „де”, са или без омега-3 масних киселина, у нешто више од 5 година ризик од развоја аутоимуних болести смањио за 22% у поређењу са учесницима у групи са плацебом.
У рандомизованим контролисаним студијама осигурава се да постоје групе у којима једна узима одређени додатак, а друга плацебо, и да су учесници насумично распоређени у групе. То је тешко уредити, особито на великом узорку и кроз дуги низ година који мора проћи да би се појавили одређени учинци на здравље. У њима се, такође, резултати настоје контролисати на такав начин да се што је могуће боље искључе неки други чиниоци који су могли утицати на исход.
Велики број, дуго година
У новом истраживању које је трајало 5,3 године, научници су пратили шта се догађа с развојем аутоимуних болести када једна група испитаника редовно конзумира витамин „де” и/или омега 3 масне киселине, а шта када узима лажне суплементе, односно плацебо. Студија, Vitamin D i Omega-3 Trial (VITAL), укључила је око 26.000 одраслих особа у просеку око 67 година. Учесници нису имали мањак витамина „де” и нису сматрани високо ризичнима за развој аутоимуних болести.
Они су насумично распоређени у више група – једна је дневно примала 2.000 међународних јединица (IU) витамина „де” и још 1 грам омега-3 масних киселина, друга је узимала оај витамин с плацебом, трећа омега-3 масне киселине и плацебо, а четврта само плацебо. Испитаници су коначно одговарали на упитнике о новим дијагнозама аутоимуних болести, а лекари су прегледали њихову евиденцију да би потврдили те дијагнозе. Након нешто више од пет година праћења учесници који су узимали витамин „де” или витамин „де” и омега-3 масне киселине имали су нижу стопу аутоимуних болести од оних који су узимали само плацебо или само омега-3 масне киселине. Ефекти су постали израженији после две године праћења.
Многе аутоимуне болести праћене су упалама, а познато је да рибље уље помаже у ублажавању упала. Но, омега-3 масне киселине саме по себи нису значајно смањиле учесталост аутоимуних болести. Резултати студије показали су да се код испитаника који су узимали витамин „де”, са или без омега-3 масних киселина, у нешто више од пет година ризик од развоја аутоимуних болести смањио за 22% у поређењу са учесницима у групи која је узимала плацебо.
Зашто тако делује?
Витамин „де” је есенцијалан микронутријент из низа витамина који се топе у мастима. Због тога је у студији у једној групи даван уз омега-3 масне киселине које га отапају и олакшавају његову апсорпцију у организму. Посебно је важан за одржавање мускуло–скелетног система, а такође и за функције имуног, ендокриног, кардиоваскуларног и неуролошког система.
Омега-3 (Unsplash)
Процењује се да више од једне милијарде људи у свету има ниске износе овог витамина, због чега се посљедњих година често говори о „пандемији” недостатка витамина „де”. Студије показују да у Хрватској између 40% и 50% људи има недостатак витамина „де”. Количине су најниже током зиме када су људи најмање изложени сунцу, а проблем је тим већи што се иде даље на север. Мањак се повезује, између осталог, са тзв. сезонским променама расположења, односно зимским депресијама.
Механизми који могу објаснити резултате нове студије вишеструки су и углавном су прилично добро познати. Наиме, витамин „де” се веже на рецепторе на ћелијама имуног система и покреће низ гена важних за његово правилно функционирање. Аутоимуне болести настају када одбрамбени систем грешком почне нападати властите ћелије, односно ткива.
Најважнији извори
Витамин „де” је збирка секостероида топивих у мастима који су кључни за повећање цревне апсорпције калцијума, магнезијума и фосфата, но има и многе друге биолошке учинке. Kод људи су најважнији витамин „де3” (колекалциферол) и витамин „де2” (ергокалциферол). За разлику од осталих витамина који се у организам могу уносити искључиво ихраном или додацима исхрани, главни природни извор витамина је синтеза колекалциферола у доњим слојевима епидермс коже путем хемијске реакције која зависи од излагања сунцу (посебно UVB зрачењу). Због тога се понекад назива „сунчевим витамином”.
Избор намирница које садрже витамине „де2” и „де3” у већим количинама прилично је ограничен. Најбогатији природни извор витамина „де3” у храни су рибља уља, примерице уља јетре бакалара и других масних риба. Такође га има у разним рибама као што су туна, срдела, скуша, бакалар, харинга и лосос.
Следе други плодови мора попут ракова, затим жуманце јајета и неке врсте гљива као што су шитаке, млечни производи као што су сир, маслац и павлака и намирнице које су додатно обогаћене витамином „де” попут неких маргаринских намаза. Храном је тешко добити довољне количине витамина „де”, па већина људи треба суплементе. Стручњаци особама од 1 до 70 година препоручује да узимају 600 IU на дан, а старијима од 70 година око 800 IU на дан. Неки стручњаци препоручују и више.
(Извор Индекс)
