Сличне су матичним и способне су да поправе оштећене алвеоле и трансформишу се у нове ћелије.
Новооткривене ћшелије имају виталну улогу у одржавању правилног функционисања респираторног система и чак би могле да буду инспирација за нове третмане за поништавање ефеката одређених болести повезаних са пушењем, према новој студији. Ћелије, познате као секреторне ћелије дисајних путева (RAS), налазе се у сићушним, разгранатим пролазима познатим као бронхиоле, које су на врху алвеола, малених ваздушних кеса које размењују кисеоник и угљен-диоксид с крвотоком.
Нове RAS ћелије су сличне матичним ћелијама које могу да се диференцирају у било коју другу врсту ћелија у телу и способне су да поправе оштећене ћелије алвеола и трансформишу се у нове. Истраживачи су открили RAS ћелије након што су постали све више фрустрирани ограничењима ослањања на плућа мишева као модела за људски респираторни систем. Међутим, због одређених разлика између њих, научници су се борили да попуне неке празнине у знању о људским плућима, преноси Science Alert.
Да би боље разумели ове разлике на ћелијском нивоу, тим је узео узорке плућног ткива од здравих људских донора и анализирао гене унутар појединачних ћелија, што је открило раније непознате RAS ћелије. „Већ неко време је познато да су дисајни путеви људских плућа другачији него код миша”, рекао је за Live Science старији аутор Едвард Мориси, професор на Медицинском факултету Перелман на Универзитету Пенсилванијa, који је специјализован за респираторне системе. Он је додао да су им нове технологије тек недавно омогућиле да узоркују и идентификују јединствене типове ћелија.
RAS ћелије имају две главне функције у плућима. Прво, оне луче молекуле који одржавају течну облогу дуж бронхиола, помажући у спречавању колапса ситних дисајних путева и максимизирају ефикасност плућа. Друго, оне могу да делују као прогениторске ћелије за ћелије алвеоларног типа 2 (АТ2), посебне врсте алвеола које луче хемикалију која се делимично користи зa поправку других оштећених алвеола.
Тим је пронашао ћелије RAS и код творова, чији су респираторни системи сличнији људским него код мишева. Kао резултат тога, истраживачи сумњају да већина сисара једнаке или веће величине вероватно има ћелије RAS у плућима, рекао је Мориси. RAS ћелије имају две главне функције у плућима. Прво, оне луче молекуле који одржавају течну облогу дуж бронхиола, помажући у спречавању колапса ситних дисајних путева и максимизирају ефикасност плућа. Друго, оне могу да делују као прогениторске ћелије за ћелије алвеоларног типа 2 (АТ2), посебне врсте алвеола које луче хемикалију која се делимично користи за поправку других оштећених алвеола. Прогениторна ћелија је ћелија која има капацитет да се диференцира у другу врсту ћелије, слично као што се матичне ћелије диференцирају у друге ћелије.
„RAS ћелије су оно што смо назвали факултативним прогениторима”, рекао је Мориси, „што значи да делују и као прогениторне ћелије и такође имају важну функционалну улогу у одржавању здравља дисајних путева”. То значи да ћелије RAS имају виталну улогу у одржавању здравих плућа, додао је он. Истраживачи сматрају да ћелије RAS могу да имају кључну улогу у болестима повезаним са пушењем, као што је хронична опструктивна плућна болест (HOBP). HOBP је резултат упале дисајних путева унутар плућа, што може бити узроковано пушењем и, повремено, загађењем ваздуха, према клиници Мејо.
Запаљење дисајних путева отежава плућима да правилно узимају довољно кисеоника, а као резултат тога HOBP има сличне симптоме као астма. HOBP такође може да доведе до емфизема, у коме су алвеоле трајно уништене, и хроничног бронхитиса, дуготрајног и интензивног кашља обично прац́еног вишком слузи. Сваке године више од три милиона људи широм света умре од HOBP, према подацима Светске здравствене организације (СЗО).
У теорији ћелије RAS би требало да спрече или барем ублаже ефекте HOBP поправком оштец́ених алвеола. Међутим, истраживачи сумњају да пушење може оштетити или чак потпуно уништити нове ћелије, што доводи до појаве болести као што је HOBP. Пацијентима који имају HOBP се често прописују антиинфламаторни лекови или терапија кисеоником како би им се ублажили симптоми. Међутим, ово су само привремена решења и ништа не чине да се преокрене оштећење плућа.
RAS ћелије би потенцијално могле да се користе за побољшање третмана или чак излечење HOBP, ако истраживачи могу правилно да искористе регенеративна својства ових ћелија. „Заиста не знамо да ли би ово откриће могло да доведе до потенцијалног лека за HOBP”, рекао је Мориси. Он је додао да је HOBP болест о којој се мало зна и да би сваки нови увид требало да помогне када се размишља о новим терапијским приступима који би могли да доведу до бољих третмана. Студија је објављена онлајн у часопису Nature.
(Извор Н1)
