Ново истраживање показало потенцијал примене генетски модификоване бактерије као делотворног третмана за ову болест. Истраживачи су створили бактерију која може синтетизовати медикамент у цревима пацијента.
Паркинсонова болест је прогресивно дегенеративно стање, уопштено окарактеризовано дрхтањем (тремором), успореношћу покрета (брадикинезијом), укоченошћу, те абнормалностима држања тела. Ново истраживање представљено на годишњем састанку Америчког друштва за фармакологију и експерименталну терапију показало потенцијал примене генетски модификоване бактерије као делотворног третмана за Паркинсонову болест. Истраживачи су створили бактерију која може синтетизовати лек у цревима пацијента, а тестови на животињама показали су да је сигурна и делотворна.
Идеја о инжењерингу бактерија које би служиле као медицински третман није нова. Годинама су научници експериментисали с начинима модификовања бактерија како би одговарале нашим потребама, од пројектовања бактерија да поједу вишак амонијака у људском телу до помагања бактеријама у лову на ћелије рака дебелог црева. Наравно, пре него што је оваква идеја спремна за клиничку употребу, потребно је превладати бројне препреке. Једна је ствар понудити пацијенту контролисане дозе лека путем пилуле, али ограничавање раста живих микроба дизајнираних да синтетизују те исте терапијске молекуле у људском цреву је сасвим другачији изазов.
Експерименти са животињским моделима Паркинсонове болести открили да је лечење довело до побољшања моторичких и когнитивних функција, што указује да су пројектоване бактерије производиле терапеутски делотворне количине лека.
Ново истраживање тима научника међу којима су истраживачи Универзитета у Џорџији представило је важан искорак у изради новог соја људског пробиотика E.coli Nissle 1917 који је развијен за континуирану синтетизацију лека за Паркинсонову болест познатог као L-DOPA. То је молекул који делује као прекурсор допамина и већ је деценијама златни стандард за лечење Паркинсонове болести. Лекари су открили да након отприлике пет година лечења L-DOPA пацијенти често развијају нуспојаве познате као дискинезије. Сматра се да су те нуспојаве повезане с недостатком континуираног извора лека у мозгу.
Kако би се решио овај проблем, ново истраживање је проучавало могу ли бактерије које производе L-DOPA у цревима да доведу до доследне испоруке лека у мозак. Пијуш Падхи, истраживач који ради на пројекту, рекао је да пројектоване бактерије поједу молекул звани тирозин и испљуну L-DOPA. „Након неколико итерација и побољшања технологије испоруке лекова темељене на цревном микробиому, развили смо пробиотичке бактерије здраве за црева које могу да произведу стабилне нивое L-DOPA на начин који се може високо подесити да испоручи дозу потребну за сваког пацијента”, објаснио је Падхи.
Неколико студија на мишевима показало је да су пројектоване бактерије резултирале стабилним, доследним концентрацијама L-DOPA у крви. Затим су експерименти са животињским моделима Паркинсонове болести открили да је лечење довело до побољшања моторичких и когнитивних функција, што указује да су пројектоване бактерије производиле терапеутски делотворне количине лека. Истраживачи такође тврде да се нивои L-DOPA које производе бактерије могу фино контролисати. То се може да се учини ограничавањем дневних доза бактерија које се конзумирају у капсулама или модулирањем потрошње шећера званог Rhamnose. Овај редак шећер потребан је бактеријама за наставак производње L-DOPA.
Ануманта Kантасами, још једна истраживачица која ради на пројекту, рекла је да тим ради на прилагођавању приступа лечењу других болести које захтевају сталне мерене дозе лекова. Следећи корак је оптимизација пројектованих бактерија док истраживање на људима чека. „Тренутно истражујемо коришћење овог приступа за пружање третмана за друга стања као што су Алцхајмерова болест и депресија и у процесу смо иницирања одобрења FDA за клиничко тестирање ове нове терапијске технологије цревног микробиома”, наводи Ануманта Kантасами.
(Извор Б92)
