Више од 800 мањих небеских тела (транснептунски објекти) откривено је у околини Нептуна. Откриће би могло да помогне у идентификацији хипотетичке планете у нашем Сунчевом систему познате као „планета девет”.
Истраживачи су објавили резултате шестогодишњег истраживања спољног Сунчевог система, познатог као „Истраживање тамне енергије”, користећи телескоп у Међуамеричкој опсерваторији Серо Тололо у чилеанским Андима. Претрага је утврдила 815 транснептунских тела, при чему је 461 први пут пријављено у новом истраживачком раду. Транснептунски објекти су важни јер њиховим испитивањем, анализом кретања и орбита, могу да се разоткрију гравитациони утицаји такозване планете девет.
Прошлог месеца, други тим стручњака утврдио је могућу локацију „планете девет”, за коју су навели да је удаљена око 76,5 милијарди миља од Сунца и да је по маси око десет пута већа од Земље. Истраживање тамне енергије је посматрачки пројекат на јужној хемисфери осмишљен за проучавање убрзања универзума, који је почео 2013. године. Међународни напори имају за циљ мапирање стотина милиона галаксија, откривање хиљада супернових и проналажење образаца космичке структуре који откривају природу мистериозне тамне енергије, која убрзава ширење нашег свемира.
На самој граници нашег Соларног система, изван Нептунове орбите, необичне појаве су забележене када је примећено да се нека космичка тела крећу другачије од осталих, без објашњења узрока. Једна од хипотеза је и та да наведено кретање изазива „планета девет”, која је још није виђена.
Астрономи користе изузетно осетљиву дигиталну камеру од 570 мегапиксела, DECam, монтирану на телескоп Бланко у Чилеу. Ново истраживање спровео је др Педро Бернардинели из Одељења за физику и астрономију Универзитета у Пенсилванији. Нови истраживачки рад извештава и о космичким феноменима који су много ближе наша, а то су транснептунска тела која се прате током шест последњих година.
Телескоп Бланко (Wikipedia)
„Важан детаљ је да, када осматрате небо, не видите само оно што тражите већ и друге ствари које се налазе у истој области, а које би могле бити ближе или даље од вашег одредишта”, рекао је др Бернардинели. „Дакле, видимо све, од авиона преко астероида до транснептунских објеката, а и звезде и удаљене галаксије. Тако да можемо користити податке за проналажење других ствари.”
Верује се да се ови објекти састоје од мешавине стена, аморфног угљеника, леда, воде и метана. Сматрају се наслеђем процеса формирања Сунчевог система. Претпоставку „планета девет” први пут су обзнанили стручњаци из Калифорнијског технолошког института 2014. године када су открили да се транснептунски објекти „понашају неуобичајено”. До данас, међутим, астрономи имају само теоретске доказе о њеном постојању.
На самој граници нашег Соларног система, изван Нептунове орбите, необичне појаве су забележене када је примећено да се нека космичка тела крећу другачије од осталих, без објашњења узрока. Једна од хипотеза је и та да наведено кретање изазива „планета девет”, која је још није виђена.
Поједини експерти имају другачија објашњења и верују да на кретање тих небеских тела, уместо једног великог небеског тела, може заправо да утиче комбинована гравитациона сила више малих а. Алтернативна хипотеза јесте да не постоји једна џиновска планета, већ да је поменута неравнотежа последица комбинованог гравитационог утицаја много мањих тела.
Група истраживача је у мају 2020. навела да нова планета можда није ништа друго до – привид. Они су сугерисали да се ради о „колективној гравитацији”, пространом диску с леденим крхотинама сачињеним од милиона мањих космичких крхотина.
(Извор РТС)
