Иако се може наћи залеђене воде, научници до сада нису пронашли ни кап текуће, тако да је могућност постојања подземних резервоара велики преокрет у схватању геологије црвене планете.
Подземна језера на Марсу постају све загонетнија, тамо су где их не би требало бити. Научници су 2018. године објавили једно откриће које је заувек променило наше поимање прашњавог и црвеног Марса – радарима су открили да се тик испод његове површине скрива блистава мрља, што је указивало на постојање подземног складишта с текућом водом. Након што су провели накнадне анализе, стручњаци су пронашли још таквих сјајних мрљи и установили да се испод суве површине црвене планете скрива читава мрежа подземних језера.
„Или је текућа вода честа појава испод јужног пола Марса или ови сигнали указују на нешто сасвим друго”.
Велико откриће, зар не? Иако се на Марсу може наћи залеђене воде, научници до сада на њему нису пронашли ни кап текуће, тако да је могућност постојања подземних резервоара велики преокрет у схватању геологије црвене планете.
Но, није све тако једноставно
Постоји само један проблем. Према новом истраживању, које је такође пронашло још десетке таквих сјајних мрља, неке од њих налазе се у подручјима која су сувише хладна за текућу воду, чак и за сланицу (саламуру) која има нижу температуру замрзавања од слатке воде. „За сада нисмо сигурни приказују ли ти сигнали подручја текуће воде или не, но засигурно су те светле мрље распрострањеније него што се првобитно мислило. Или је текућа вода честа појава испод јужног пола Марса или ови сигнали указују на нешто сасвим друго”, рекао је планетарни научник Џефри Плот из Jet Propulsion Laboratory под окриљем НАСА.
Прву такву мрљу уочила је на Марсовом јужном полу летелица Mars Express помоћу свог радара Mars Advanced Radar for Subsurface and Ionosphere Sounding (MARSIS). Након анализе архивираних података откривене су још три овакве одлике које наликују језеру. „Неке врсте материјала одражавају сигнале радара боље од других, међу њих спада текућа вода”, рекла је прошле године за Science Alert планетарна научница Грациjела Капарели са Универзитета Јужни Квинсленд у Аустралији. „Стога, ако су сигнали који долазе испод земље јачи од оних који се одбијају с површине, онда можемо претпоставити да се ради о текућој води.”
Плот и планетарна научница Адитја Kулер са Универзитета Аризона проширили су пређашњу потрагу за светлим мрљама. Мапирали су 44.000 мерења из 15 година MARSIS-ових података да би покрили цео јужни пол Марса. Пронашли су десетке високорефлектујућих подручја. Но, нека од њих налазила су се на километар испод површине, где температута 63 Целзијусова степена испод нуле.
Претходна истраживања показала су да вода пуна калцијума и магнезијума може остати дуго у текућем стању и на 123 степена испод нуле. Такође се зна да је Марс богат таквим солима, као и натријумом. Но, студија из 2019. је показала да нема те количине соли која је довољна за отапање леда у подножју слојева наслага на јужном полу Марса.
Ни вулканска активност не решава
Стручњаци су стога закључили да би за отапање требало постојати неки облик геолошког загревавања, можда у облику геотермалне активности или вулканизма. Иако постоје докази вулканских активности на Марсу, оне су детектоване изван подручја полова. „Једна могућност за добијање овакве количине топлоте је вулканизам. Но нисмо видели јаке доказе недавних вулканских активности на јужном полу. А чини се мало вероватним да би вулканска активност на једном подручју омогућила постојање подземне текуће воде на целој планети”, рекла је Kулер.
Па шта су онда ове сјајне мрље? Научници за сада нису сигурни. Ако даља истраживања покажу да се дефинитивно ради о текућој води, онда ће бити потребно схватити по којем принципу се тај лед отопио и претворио у подземно језеро. Истраживање је објављено у часопису Geophysical Research Letters.
(Извор Индекс)
