Резултати су показали да су жене више гледале леву страну лица и много дуже анализирале људска лица у односу на мушкарце. Све је у очима: жене и мушкарци заиста ствари виде другачије.
У популарној култури постоје бројне тврдње да жене и мушкарци различито виде свет који их окружује. У доказивање ове тврдње укључила се и наука. У научним круговима спроводе се истраживања која би потврдила или оповргла родне разлике у начину опажања.
Жене и мушкарци на различите начине посматрају људска лица и усвајају визуелне информације, што указује на постојање родних разлика у разумевању визуелних знакова, наводи тим научника са Универзитета „Краљица Мери” у Лондону.
Током пет недеља око 500 испитаника различитих националности посматрало је различита људска лица на екрану рачунара. За то време су истраживачи помоћу уређаја за праћење ока, пратили и анализирали активност њихових очију.
Резултати су показали да су жене више гледале леву страну лица и много дуже анализирале људска лица у односу на мушкарце. Истраживачи су приметили да су са скоро 80% тачности могли да одреде пол испитаника само на основу узорка скенирања ‒ односно на основу тога како су испитаници посматрали лица.
Главни аутор истраживања др Антоан Кутро и коаутор др Исабела Маршал закључили су на основу резултата да је ова студија прва демонстрација родних разлика у визуелној обради информација. Они сматрају да би оваква сазнања могла да утичу на друга подручја истраживања, као што је дијагноза аутизма или свакодневно понашање људи.
Ранија истраживања су показала да мушкарци и жене имају другачији фокус. У експериментима спроведеним на Универзитету у Јужној Калифорнији, истраживачи су открили да се мушкарци чешће концентришу на покрете усана саговорника и да их могу деконцентрисати покрети у позадини. С друге стране, жене мењају фокус: од саговорникових очију до усана, а теже их деконцентришу други људи у позадини.
Резултати су показали да су жене
препознавале више нијанси једне боје,
док је мушкарцима била потребна нешто
дужа таласна дужина боје како би
препознали исту нијансу као и жене.
Тврдња жена како мушкарци не разликују боје, добила је и своје научно тумачење. Тим истраживача предвођен др Израелом Абрамовим са Универзитета у Њујорку, истраживао је разлике између мушкараца и жена у препознавању боја.
Илустрација (Пиксабеј)
Од испитаника старијих од 16 година и различитог пола, тражило се да опишу различите боје. Резултати су показали да су жене препознавале више нијанси једне боје, док је мушкарцима била потребна нешто дужа таласна дужина боје како би препознали исту нијансу као и жене. Они једноставно нису разликовали нијансе исте боје. Та разлика између мушкараца и жена нарочито је изражена у разликовању нијанси плаве и зелене боје.
Такође, део експеримента односио се и на испитивање осетљивости на контраст. Испитаницима су показиване слике са линијама различитих ширина, на којима су се смењивале светлија и тамнија боја, те је изгледало као да трепере. У поређењу са женама, мушкарци су боље уочавали брзе промене у ширини линија.
Разлог, кажу истраживачи, лежи у разликама између визуелних центара сваког пола. Мушкарци имају 25% виши ниво тестостерона од жена у својим визуелним кортексима, где се слике обрађују. Као резултат тога, њихови визуелни системи боље уочавају промене у осветљењу у простору.
Међутим, у тумачењу резултата појављује се и еволуциони узрок. Сматра се да су различите родне улоге у ловачко-сакупљачким друштвима допринеле да се код мушкараца и жена развијају другачије визуелне способности које су омогућавале опстанак друштва.
(Извор РТС)
