„Има нешто у твојим очима”:Научници могу да предвиде дужину живота посматрањем мрежњаче
Брзо и безболно скенирање људске очне јабучице могло би једног дана помоћи лекарима да идентификују људе који брзо старе, а и у већем су ризику од ране смрти. Старење очигледно утиче на свачије тело, али само зато што двоје људи имају исти број година не значи да физички старе истом брзином. Поглед дубоко у очи неке особе могао би бити далеко бољи начин да се измери права биолошка старост, а то би могло да пружи увид у будуће здравље пацијената.
Модел машинског учења сада може да предвиди године живота особе једноставним гледањем у њену мрежњачу, што је ткиво на задњем делу ока. Алгоритам је толико тачан да су научници успели да процене биолошку старост скоро 47.000 средовечних и старијих одраслих у Великој Британији са могућим одступањем од 3,5 године.
На пример, ако је алгоритам предвидео да је мрежњача неке особе годину дана старија од њене стварне старости, ризик од смрти из било ког разлога у наредних 11 година порастао је за два процента. Истовремено, ризик од смрти од узрока који није кардиоваскуларна болест или рак порастао је за 3 процента.
Нешто више једне деценије након што су мрежњаче ових људи скениране, 1.871 особа је умрла, а они који су имали старији изглед мрежњаче чешће су у овој групи. На пример, ако је алгоритам предвидео да је мрежњача неке особе годину дана старија од њене стварне старости, ризик од смрти из било ког разлога у наредних 11 година порастао је за 2 процента. Истовремено, ризик од смрти од узрока који није кардиоваскуларна болест или рак порастао је за 3 процента.
Налази су искључиво посматрачки, што значи да се још у не зна шта покреће овај однос на биолошком нивоу. Ипак, резултати подржавају све више доказа да је ретина веома осетљива на оштећења старења. Пошто ово видљиво ткиво садржи и крвне судове и нерве, могло би нам дати важне информације о здрављу крвних судова и мозга појединца.
Претходне студије су показале да ћелије у задњем делу људског ока могу да нам помогну да предвидимо почетак кардиоваскуларних болести, болести бубрега и других знакова старења. Али ово је прва студија која проучава „разлику у годинама у мрежњачи” као снажан предиктор смртности у целини. „Значајна повезаност између старосне разлике у мрежњачи и смртности од некардиоваскуларне и некарциномске болести, заједно са све већим доказима о повезаности ока и мозга, може подржати идеју да је мрежњача прозор неуролошких болести”, аутори наводе.
Ретина се, у међувремену, може лако скенирати за мање од 5 минута. Ако можемо да сазнамо више о томе како је овај слој ткива повезан са остатком тела, клиничари би могли имати одличан нови алат у рукама.
Пошто је само 20 људи у студији умрло од деменције, аутори нису могли да повежу овај специфични поремећај мозга са здрављем мрежњаче. Они, такође, истичу да се број смртних случајева повезаних са кардиоваскуларним болестима смањио последњих година, јер медицина спречава оно што је некада било фатално. То значи да здравље мрежњаче и даље може бити важан показатељ кардиоваскуларног здравља, упркос чињеници да није повезано са кардиоваскуларном смртношћу. Претходне студије су, на пример, показале да фотографије мрежњаче могу помоћи у предвиђању кардиоваскуларних фактора ризика, преноси портал Science Alert.
„Овај део рада подржава хипотезу да мрежњача игра важну улогу у процесу старења и да је осетљива на кумулативна оштећења старења која повећавају ризик од смртности”, закључују аутори. Други постојећи предиктори биолошке старости, као што су неуроимаџинг, сат метилације ДНК и сат старења транскриптома нису толико поуздани као разлика у старости мрежњаче. Ове методе такође могу бити скупе, дуготрајне и инвазивне. Ретина се, у међувремену, може лако скенирати за мање од 5 минута. Ако можемо да сазнамо више о томе како је овај слој ткива повезан са остатком тела, клиничари би могли имати одличан нови алат у рукама.
(Извор Спутњик)
