ДАРВИНОВА НИТ

ПОВРАТАК „ЖИВОГ ФОСИЛА”

310 pregleda

Врста аспрете је увршћена на листу критично угрожених врста према Бернској конвенцији о заштити европских дивљих врста и природних станишта.

На малом делу брзе реке Валсан у Румунији живи једна од најређих риба у Европи, а вероватно и на свету. Аспрете, мала ноћна риба, врста стара око 65 милиона година, скрива се испод камења, има неизвесну будућност и суочава се са безброј претњи. Аспрете је такозвани „живи фосил, што значи да је врста преживела милионе година углавном непромењена. Али пуких шест деценија људског деловања озбиљно је утицало на њено станиште и популацију.

Врсту која је на граници изумирања открио је, случајно, 1956. године студент биологије. „После много година, покушавамо да је спасемо, људи су нам говорили да је врста изумрла, а били смо сигурни да ова врста рибе постоји, истакао је педесетдеветогодишњи биолог Никола Кракун.

Званично се процењује да популација има између 10 и 15 примерака, на површини од једног километра (0,6 миља) плитког, стеновитог Валсана. Ово се пореди са око 200 примерака почетком двехиљадитих. Мали тим научника и конзерватора води кампању за спас ендемских врста риба, познатих и као Romanichthys valsanicola.

Један од главних узрока повлачења ове врсте рибе је изградња серије хидроелектрана, изграђених на планинској речној мрежи под румунским комунистичким режимом крајем шездесетих година прошлог века.

А охрабрило их је недавно откриће у реци, јер је крајем октобра, Андреј Тогор, тридесетједногодишњи ихтиолог [грана зоологије која се бави проучавањем риба], открио 12 примерака те врсте на малом делу реке Валсан.  „Имати аспрета пред очима било је фантастично. То је једна од највећих награда коју један ихтиолог може да добије, истакао је Андреј Тогор.

Један од главних узрока повлачења ове врсте рибе је изградња серије хидроелектрана, изграђених на планинској речној мрежи под румунским комунистичким режимом крајем шездесетих година прошлог века. До тада се сматра да су рибе аспрете насељавале око 30 километара реке Валсан, као и две паралелне реке: Аргес и Раул доамни.

Током пролећа, истакнути планинар и конзерватор Алекс Гаван одлучио је да користи свој јавни профил за подизање свести о врсти аспрете, што на румунском значи „груб. „Провео сам детињство на Валсану. Легенде о риби тада су биле као митови, људи су се питали да ли су и даље у реци, присећа се Алекс Гаван. Заједно са биологом Николом Кракуном, израдио је акциони план за спасавање праисторијске врсте.

Врста аспрете је увршћена на листу критично угрожених врста према Бернској конвенцији о заштити европских дивљих врста и природних станишта. Према званичном плану румунског министарства за животну средину за 2016. годину, критикује се „Хидроелектрика, државна компанија која управља бранама, јер не поштује прописе о томе колико воде треба да испушта низводно.


(Ihtiofauna.org)

„Проток реке смањује се на нулу, одмах низводно од бране. У летњој сезони, смањење протока акумулације низводно понекад угрожава рибе, наводи се у документу. У другом документу Националне агенције за заштиту животне средине стоји: „За аспрете, најважнију врсту рибе на том подручју, главна опасност је брана”. „То је неприхватљиво, ја и мој тим смо овде да то променимо, каже Алек Гаван.

„Рибе су сведоци еволуције, барометар здравља наше планете. Биле су овде пре 65 милиона година, човек их непажњом може уништити за 50 година – то није у реду.

Акциони план за спас ове врсте такође укључује еколошку обнову слива реке Валсан, дежурног управника, подизање локалне свести и, на крају, заштитни центар на обали реке који ће се удвостручити као узгајалиште у заточеништву. Као и код свих пројеката очувања где људи пуштају отпад у дивљину, то је трка с временом. Међутим, недавно откриће 12 риба ове врсте побудило је наду да је популација бројнија него што званичне процене сугеришу.

„Аспрете је живи фосил, научници и конзерватори их морају заштитити, то је од највеће важности, нагласио је Кракун. „Рибе су сведоци еволуције, барометар здравља наше планете. Биле су овде пре 65 милиона година, човек их непажњом може уништити за 50 година – то није у реду, истакао је Ален Гаван.

(Иѕвор РТС)

О аутору

administrator

Оставите коментар