Pomagala im je da zapamte celu „Odiseju”! Starogčka tehnika pomoću koje ćete brzo udvostručiti kapacitet pamćenja.
Poboljšajte svoje pamćenje tehnikom koju su osmislili stari Grci.U grčkoj mitologiji, Mnemosina je bila personifikacija sećanja i pamćenja. U staroj Grčkoj, kao i kod većine starih naroda, pre nego što su bile zapisane, priče su se prenosile usmeno. Zbog toga je pamćenje igralo važnu ulogu u životu starogrčkog pripovedača – toliko da je ta veština dobila svoju zaštitnicu u vidu Mnemosine.
Međutim, zaštita moginje nije bila dovoljna, Grci su morali da smisle praktičan način za vežbanje pamćenja, kako bi oratorski govori, ali i prepričavanje „Odiseje” u krugu najbližih, bili ubedljivi. Jedan od njih je bio „Lokus metod”.
Boginja pamćenja
Mnemozina je bila Titanka, jedna od 12 dece Urana (Neba) i Geje (Zemlje). Njena braća i sestre su Kron i njegova žena, Rea, Okean i njegova žena, Tetida, Japet i Temida. Verovalo se i da je Mnemosina majka muza.
Jedan od načina koje su izmislili stari Grci da bi poboljšali svoje pamćenje bio je „Lokus metod”. Ova tehnika je poznata i kao „Putovanje pamćenja”, „Palata pamćenja” ili tehnika „Palate uma”. Prema rimskom govorniku Ciceronu, ovu tehniku je otkrio grčki lirski pesnik po imenu Simonid iz Ceosa.
Prema grčkoj mitologiji, Zevs (koji je bio Mnemozinin nećak) spavao je s Mnemozinom devet dana uzastopno. Tako su rođene muze – devet boginja koje su pružale inspiraciju onima koji se bave književnošću, naukom i umetnošću: Kaliopa (epska poezija), Klio (istorija), Euterpa (muzika), Erato (lirska poezija), Melpomena (tragedija), Polihimnija (himne), Terpsihora (ples), Talija ( komedija) i Uranija (astronomija).
Lokus metod
Jedan od načina koje su izmislili stari Grci da bi poboljšali svoje pamćenje bio je „Lokus metod”. Ova tehnika je poznata i kao „Putovanje pamćenja”, „Palata pamćenja” ili tehnika „Palate uma”. Prema rimskom govorniku Ciceronu, ovu tehniku je otkrio grčki lirski pesnik po imenu Simonid iz Ceosa.
Simonid je jednom prilikom bio pozvan da predstavi lirsku pesmu na banketu u Tesaliji. Samo što je završio i izašao napolje, srušio se krov sale i usmrtio goste koji su bili zgnječeni do neprepoznatljivosti.To je otežalo identifikaciju mrtvih, što je bilo potrebno za njihovo pravilno sahranjivanje. Međutom, Simonid je uspeo da, na osnovu toga gde su gosti sedeli oko banket stola, uspeo da identifikuje preminule goste.
Na osnovu tog, tragičnog iskustva, Simonid je shvatio da je moguće zapamtiti bilo šta ako se poveže sa mentalnim slikama. Tada je smislio „Lokus metod”.
Vizuelizacija poboljšava
„Metod Lokus” se oslanja na vizuelizovanje stvari koje neko namerava da zapamti. To je zapravo mentalno putovanje određenim redosledom, s početnom i završnom tačkom, ali sa malim dodatkom, uz svaki pojam potrebno je da stvorite sliku o njegovoj lokaciji.
„Tehnika pamćenja lokus” bila je popularna u antičkom svetu i korišćena je sve do sredine 17. veka. Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da „Tehnika lokus” ili „Palata memorije” i dalje može da bude veoma efikasna.
Na primer, kada želite da se setite, spiska za kupovinu ili tačaka nekog govora, potrebno je samo da krenete na ovo mentalno putovanje da biste zapamtili svaki element. Ova tehnika pamćenja može se dodatno poboljšati tako što će slike učiniti živopisnijim. Na primer, mentalne slike mogu biti praćene zamišljanjem mirisa ili zvukova, u zavisnosti do toga šta treba da zapamtite.
„Tehnika pamćenja lokus” bila je popularna u antičkom svetu i korišćena je sve do sredine 17. veka. Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da „Tehnika lokus” ili „Palata memorije” i dalje može da bude veoma efikasna.
„Nakon što su proveli šest nedelja kreirajući unutrašnju ,Palatu sećanja’, ljudi su više nego udvostručili broj reči koje su mogli da zapamte u kratkom vremenskom periodu, a učinak je ostao impresivan i četiri meseca kasnije. […] nakon samo 40 dana treninga, moždana aktivnost ljudi mogla je da se meri sa memorijom svetskih šampiona u pamćenju, što sugeriše da iako suptilan, ovaj trening mozga može veoma uočljivo da poboljša pamćenje.”
(Izvor Nacionalna geografija)
