Помагала им је да запамте целу „Одисеју”! Старогчка техника помоћу које ћете брзо удвостручити капацитет памћења.
Побољшајте своје памћење техником коју су осмислили стари Грци. У грчкој митологији, Мнемосина је била персонификација сећања и памћења. У старој Грчкој, као и код већине старих народа, пре него што су биле записане, приче су се преносиле усмено. Због тога је памћење играло важну улогу у животу старогрчког приповедача – толико да је та вештина добила своју заштитницу у виду Мнемосине.
Међутим, заштита могиње није била довољна, Грци су морали да смисле практичан начин за вежбање памћења, како би ораторски говори, али и препричавање „Одисеје” у кругу најближих, били убедљиви. Један од њих је био „Локус метод”.
Богиња памћења
Мнемозина је била Титанка, једна од 12 деце Урана (Неба) и Геје (Земље). Њена браћа и сестре су Kрон и његова жена, Реа, Океан и његова жена, Тетида, Јапет и Темида. Веровало се и да је Мнемосина мајка муза.
Један од начина које су измислили стари Грци да би побољшали своје памћење био је „Локус метод”. Ова техника је позната и као „Путовање памћења”, „Палата памћења” или техника „Палате ума”. Према римском говорнику Цицерону, ову технику је открио грчки лирски песник по имену Симонид из Цеоса.
Према грчкој митологији, Зевс (који је био Мнемозинин нећак) спавао је с Мнемозином девет дана узастопно. Тако су рођене музе – девет богиња које су пружале инспирацију онима који се баве књижевношћу, науком и уметношћу: Kалиопа (епска поезија), Kлио (историја), Еутерпа (музика), Ерато (лирска поезија), Мелпомена (трагедија), Полихимнија (химне), Терпсихора (плес), Талија ( комедија) и Уранија (астрономија).
Локус метод
Један од начина које су измислили стари Грци да би побољшали своје памћење био је „Локус метод”. Ова техника је позната и као „Путовање памћења”, „Палата памћења” или техника „Палате ума”. Према римском говорнику Цицерону, ову технику је открио грчки лирски песник по имену Симонид из Цеоса.
Симонид је једном приликом био позван да представи лирску песму на банкету у Тесалији. Само што је завршио и изашао напоље, срушио се кров сале и усмртио госте који су били згњечени до непрепознатљивости. То је отежало идентификацију мртвих, што је било потребно за њихово правилно сахрањивање. Међутом, Симонид је успео да, на основу тога где су гости седели око банкет стола, успео да идентификује преминуле госте.
На основу тог, трагичног искуства, Симонид је схватио да је могуће запамтити било шта ако се повеже са менталним сликама. Тада је смислио „Локус метод”.
Визуелизација побољшава
„Метод Локус” се ослања на визуелизовање ствари које неко намерава да запамти. То је заправо ментално путовање одређеним редоследом, с почетном и завршном тачком, али са малим додатком, уз сваки појам потребно је да створите слику о његовој локацији.
„Техника памћења локус” била је популарна у античком свету и коришћена је све до средине 17. века. Међутим, недавна истраживања су показала да „Техника локус” или „Палата меморије” и даље може да буде веома ефикасна.
На пример, када желите да се сетите, списка за куповину или тачака неког говора, потребно је само да кренете на ово ментално путовање да бисте запамтили сваки елемент. Ова техника памћења може се додатно побољшати тако што ће слике учинити живописнијим. На пример, менталне слике могу бити праћене замишљањем мириса или звукова, у зависности до тога шта треба да запамтите.
„Техника памћења локус” била је популарна у античком свету и коришћена је све до средине 17. века. Међутим, недавна истраживања су показала да „Техника локус” или „Палата меморије” и даље може да буде веома ефикасна.
„Након што су провели шест недеља креирајући унутрашњу ,Палату сећања’, људи су више него удвостручили број речи које су могли да запамте у кратком временском периоду, а учинак је остао импресиван и четири месеца касније. […] након само 40 дана тренинга, мождана активност људи могла је да се мери са меморијом светских шампиона у памћењу, што сугерише да иако суптилан, овај тренинг мозга може веома уочљиво да побољша памћење.”
(Извор Национална географија)
