У првој студији утврђено је да су особе које су примиле једну дозу цепива имале 65 одсто мању вероватноћу да се заразе коронавирусом.
Вероватноћа за заразу коронавирусом значајно је мања након прве дозе вакцине AstraZenece или Pfizera, показало је британско истраживање које преноси BBC. Цепива су деловала једнако добро и код оних старијих од 75 година и оних који су патили од других здравствених тегоба, закључили су научници.
Истраживање Британског националног статистичког уреда и Универзитета Оксфорд утврдило је да се након обе вакцине развије снажан одговор антитела у свим узрастима. Kод сваке цепљене особе пронађена је реакција на вакцину, без обзира на то да ли је вакцинисана AstraZenecom или Pfizerom. Истраживање, које је резултат две студије, још није објављено и није прошло научнну рецензију.
Једно од највећих досад
Утемељено је на вирусним тестирањима 370.000 становника у Великој Британији, једно је од до сада највећих и пружа увид у додатне доказе из стварног живота да су цјпива која користи Британија у борби против ковида-19 делотворна у заштити људи од заразе коронавирусом. У првој студији утврђено је да су особе које су примиле једну дозу цепива Oxford-AstraZeneca или BioNTech.Pfizer имале 65 одсто мању вероватноћу да се заразе коронавирусом. Три седмице након прве дозе, од децембра 2020. до почетка априла 2021, симптоматске инфекције смањиле су се за 74 посто, а асимптоматске за 57 посто.
„Висина заштите од нове заразе коју је дала
само једна доза цепива подупире одлуку да се продужи време између прве и друге дозе на 12 седмица да би се максимализовала
покривеност становништва првом дозом и смањиле хоспитализације и смрти”.
Kод особа које су примиле другу дозу Pfizera вероватноћа заразе била је 90 постотака мања. Исти се прорачун није могао направити за AstraZenecu јер је премален број људи примио другу дозу због тога што је цепљење тим цепивом почело касније. Студија је показала да су обе вакцине делотворне против нове британске варијанте коронавируса B117.
Др Kоен Пауелс, научник са Оксфорда, казао је да су подаци показали да је одлука о повећању размака између две дозе вакцине била исправна. „Висина заштите од нове заразе коју је дала само једна доза цепива подупире одлуку да се продужи време између прве и друге дозе на 12 седмица да би се максимализовала покривеност становништва првом дозом и смањиле хоспитализације и смрти”, рекао је он.
Но, упозорава овај научник, подаци показују да још увек постоји могућност заразе вакцинисаних особа и да пренесу заразу на друге, што значи да је потребно држати се мера попут одржавања растојања и ношења маски.
Снажан одговор антитела
Друга студија, на готово 46.000 одраслих особа које су примиле једну дозу, показала је да су имали снажан одговор антитела, што је знак да вакцина стимулише одбрану организма на заштиту од вируса – у свим узрастима. „Тај одговор антитела одржава се навелико и до десете седмице”, написали су научници.
Иако су количине антитела расле спорије и до нижих износа након једне дозе Оxford-AstraZenece, збир антитела брже је падао после једне дозе Pfizera, поготово код старијих. Након прве дозе уочен је бољи одговор имуног систе,а код млађих одраслих особа у односу на старије од 60 година, но после обе дозе цепива количине антитела биле су високе у свим добним групама, показала је студија. Научнике је изненадило колико је имуни одговор после друге дозе скочио код особа старијих од 80 година – много више него код млађих. То откриће показује колико је важно примити другу дозу цјепива како би се оснажила заштита, казали су знанственици.
Професорка Сара Вокер са Универзитета Оксфорд, која је учествоавала у истраживањима, каже да још не знамо тачно колико снажан одговор антитела треба да буде и колико дуго је потребан да би се дугорочно заштитили људи од заразе коронавирусом, но следеће године подаци истраживања помоћи ће да се одговори на та питања.
(Извор Индекс)
