Од давнина наши стари нису тражили лекове у апотекама, већ по ливадама и шумама. Да за сваку бољку има по нека травка потврђује и травар Мирко Милинковић који већ годинама скупља биљке на побрђима Јелице. Управо у овим шумовитим пределима нашао је и – напникур.
– Ово је благословена биљка боља и од вијагре, а у народу се још зове и скочко. Може да се користи као јело или као чај. Проверено даје снагу, смирује, подиже расположење и још по нешто. Семеној течности даје бољи квалитет и решава проблеме који су чести у данашње време – рекао је Мирко Милинковић за РИНУ.
Поред овог лека за импотенцију, Мирко мисли и на друге типичне балканске муке. Kао светским првацима у празновању и поштовању црвених слова пред Србима су ударнички дани кад нема граница у јелу и пићу, међутим овај вредни травар и за то има решење, које је наравно, скривено у корењу дивљих биљака.
– Гардашевина или зечији трн користи се након пијанства. Kад се препије ваља скувати чај од њеног корена и помоћу њега се избацују све штетене материје из организма. Ова биљка добра је и за бубреге, јер решева проблем камена и песка. Уколико се чај редовно пије дужи временски период, све то одлази као руком однешено – прича Мирко и не изоставља ни добробити шуљеваре којој само име каже шта заправо лечи.
Недавна истраживања показују да су грађани западне Србије срећнији од оних који живе у осталим деловима земље, а Драгачево које се налази подно Јелице на чијим ливадама расту све ове биљке, познато је по дуговечним браковима и најмањим бројем развода, па је изгледа сасвим извесно да Мирков напникур служи сврси и благотворно делује.
(Извор Информер)
