ДИГИТАЛНИ ДОМОРОЦИ

СРБИНУ ОСКАР ИНТЕРНЕТА

528 pregleda
Владимир Петковић

Један од овогодишњих добитника је Нишлија Владимир Петковић, уметнички директор у ИТ компанији „Адоби (Adobe), који је руководио радом на пројекту AR Reef.

„Оскар интернета је популаран назив најпрестижније награде у области дигиталних уметности и медија: Веби награде (Webby Awards). Ова награда је једна од најстаријих које су оријентисане на интернет и сматра се највећом достигнућем у области дигиталних уметности и медија. Један од овогодишњих добитника је Нишлија Владимир Петковић, уметнички директор у ИТ компанији „Адоби (Adobe). Он је руководио радом на пројекту AR Reef за који је додељено угледно признање у категорији виртуелних апликација – наука и образовање (Virtual & Remote I Brand or Partner Expirience 2022).

Веби награде додељују се сваке године у неколико различитих категорија изврсности на интернету. Установљене су 1996. године у време када је мрежа свих мрежа била на почетку својег развоја. Институција која стоји иза овог сцетског одличја зове се Међународна академија за дигиталну уметност и науку (IADAS), а установљена је 1998. године, са изборним телом од преко 2.000 чланова из редова водећих стручњака за интернет, пословних личности, визионара и креативних познатих личности и других професионалаца.

Одражавајући рапидан раст интернета, Веби награде се сада додељују за изврсност у осам главних категорија: веб странице и мобилни сајтови, видео садржаји, оглашавање, медији и кореспонденција, друштвене мреже, апликације и софтвер, видео игрице, подкасти и виртуелне и даљинске апликације. Свака од категорија дели се даље на мноштво поткатегорија. У свакој од поткатегорија уручују се по два одличја – Веби награда и Награда гласа Веби публике. Чланови међународне академије за дигиталну уметност и науку (IADAS) бирају номиноване за обе награде у свакој категорији, а и добитнике Веби награда. У духу отворености веба, друга награда се додељује на основу гласања Веби публике, односно јавности с правом гласа.

Сваке године прикупе се у ову сврху милиони гласова из целог света. Церемонија доделе по ексклузивности подсећа на уручење филмског „Оскара – црвенi тепих, свечане сале, познати гости који воде програм. Награђени пројекат којим је руководио Владимир Петковић, под називом AR Reef, реализован је у сарадњи компаније Адоби (Сан Франциско), музеја Смитсонијан (Вашингтон) и Поморског института Хидроус из Сан Дијега.

Музеј Смитсонијан (највећи светски музеј који се састоји од 21 музеја и великог броја научноистраживачких института) отворио је своју 3D колекцију оригиналних корала и омогућио њихово скенирање. Научници Хидроус института су се потрудили да саставе занимљиву и научно засновану причу о животном циклусу корала и коралних гребена, а „Адобијев тим је све то оживео у специјализованом алату Adobe Aero (AR), програму који ствара виртуелну реалност.

AR Reef приказује серију интерактивних тродимензионалних анимација које визуализују морски живот коралних гребена с фотореалистичним дигиталним анимацијама стварних објеката. Међутим, није у питању само тродимензионална визуализација. Значајна компонента реализованог пројекта јесте интерактивност која омогућава сваком гледаоцу да помоћу мобилног телефона ступи у интеракцију са сценом и на тај начин истражује и изучава све у вези са овом проблематиком.

Пројекат је покренут с циљем да се скрене пажња на опасности с којима се суочавају океански екосистеми попут коралних гребена. Такође се наглашава сложеност и важност морских станишта за здравље наше планете и нас самих. Ова иницијатива је, иначе, део програма Уједињених нација под називом „Декада науке о океану за одрживи развој. Више података може се видети на сајту https://vinners.vebbiavards.com/2022/virtual-remote/immersive/best-installation-or-ekperience/212134/ar-reef

Свечана додела у Њујорку

Свечана додела Веби награда уприличена је у Њујорку 16. маја у луксузном хотелу Lotte New York Palace. Наравно, увек је интересантно видети које су познате личности међу добитницима. Неки од лауреата претходних година су Ал Гор, музичари Принц и Дејвид Боуви, Кевин Спејси, Бенкси, Лиза Курдов, Џери Сајнфелд. Међу овогодишњим добитницима су глумци Дру Баримор и Адам Скот, чувени уметник Такаши Мураками, а ту се нашао и Гордон Ремзи, светски познат по својим кулинарским вештинама, који је игром случаја седео за истим столом са Владимиром Петковићем.

Владимир Петковић на црвеном тепиху

***

Владимир Петковић је рођен 1983. године у Нишу. После завршетка професионалне школе за визуелне и специјалне филмске ефекте по моделу Лукасoве Industrial Magic and Light, дипломирао је у области дизајна интерактивних медија. Каријера га је водила кроз разнолика и неочекивана искуства; имао је прилику да ради на разним пројектима – од развоја софтвера, анимираних филмова, специјалних ефеката за филмове до видео игара. Од 2013. живи и раду у Сан Франциску. Тренутно је креативни директорау ИТ мегакомпанији „Адоби из Сан Франциска. Део слободног времена посвећује компјутерској уметности где је достигао висок међународни углед. У великој мери је посвећен пројектима који се баве заштитом човекове средине, а кад се укаже прилика радо посећује егзотична места широм света.

О аутору

administrator

4 коментара

  • Razlog zašto je uspeh Vladimira (naravno, i drugih) zabeležila samo Galaksija je što je na njenom čelu Stanko Stoiljković, JEDINI srspski novinar koji već 50 godina prati i promoviše nauku iz čistog entuzijazma. Treba dodati i ovu neverovatnu činjenicu: S.S. to radi skoro bez ikakve pomoći države, dok su drugi, u prvom redu Centar za promociju nauke, finansijski veoma potpomognuti a da pritom, iako sa brojnom redakcijom, obavljaju/otaljavaju posao uz poneku manifestaciju i katastrofalne izdavačke rezultate. Resorno ministarstvo se ne meša u svoj posao.

    • Sve što je napisano je apsolutno tačno, i za entuzijazam novinara Stoiljkovića i za brigu o popularizaciju nauke i samu nauku! Od 1990. do 2015., kao član Matičnih odbora pri Ministarstvu za PNTR Srbije i član Nacionalnog saveta za navuku, bio sam svedok dogadjanja u nauci u Srbiji, pa i opisanih. Pozitivne promene u nauci krenule su početkom 2001. ali su se ugasile oko 2014. Otada je krenuo strmoglavi pad, ne samo zbog minornog finsansiranja (manje nego što izdvaja Bahrein koji praktično nema ni N od nauke) već i zbog odsustva bilo kakve strategije razvoja nauke. Svaka čast istraživačima u nekim disciplinama i svim onim koji su ostali u zemlji.

  • Uz prethodni komentar bih dodao da to nije bila ODA uredniku Stanku Stoiljkoviću iz prostog razloga što to dobro znaju svi oni koji se bave naukom i sagledavaju efekte popularizacije nauke u Srbiji.

Оставите коментар