МЕЂУ ИЗМЕЂУ

СРПКИЊА ПРВА У ЕВРОПИ

160 pregleda

Гордана Вуњак Новаковић добитница престижне награде.

На онлајн церемонији додела најпрестижније европске награде за проналазаче, српска научница Гордана Вуњак Новаковић освојила је највећи број гласова, и постала носилац Награде публике коју додељује Европски завод за патенте. Гордана Вуњак Новаковић је за иновативни допринос у биомедицини изабрана и за финалисткињу престижне Европске награде за проналазаче за ову годину.

У тој категорији, била је у конкуренцији с још двојицом финалиста, научницима и истраживачима из Немачке: Метином Колпаном и Карлом Леом. Награда за животно дело припала је физичару Карлу Леу. Ипак, церемонија доделе награда завршена је објавом победника Награде публике. За добитника се гласало на интернет порталу Завода од 4. маја. Највећи број гласова (48,1 одсто) добила је Гордана Вуњак Новаковић. Тако је победила у конкуренцији 15 финалиста.

Водитељи програма су је упитали да ли је икада, док је почињала каријеру на универзитету у Србији „уопште могла да помисли да ће једног дана бити проналазач”. „О да, увек сам била проналазач, и док сам била у Београду и учила од мојих ментора, а онда и када сам наставила у Бостону. То је све експлодирало када сам дошла на Колумбију. Ту раде људи који су увек спремни на сарадњу, а треба да знате да је то главни састојак за свако научно истраживање. Најбољи део у свему томе је што радим с толико младих и талентованих људи”, рекла је научница која је добила велику подршку гласача, али и аплауз својих колега. 

Рад Гордане Вуњак Новаковић, професорке Универзитета Колумбија, чланице САНУ и прве Српкиње и жене која је постала члан Националне академије инжењерства САД, решио је комплексне проблеме у вези са заменом оштећеног ткива, што је определило ЕЗП да први пут једна научница из Србије буде у финалу у престижној категорији „Животно дело”. Најцитиранију српску научницу до сада, као дете је инспирисао један од највећих светских умова Никола Тесла. Покренула је проналажење алтернативног приступа у лабораторијском узгајању ћелија, што је довело до револуционарног постигнућа у култивацији ткива за примену у регенеративној медицини.

(Извор РТС)

О аутору

administrator

Оставите коментар