LESTVICE ŽIVOTA

STARENJE NEZAUSTAVLJIVO

Pixabay

„To nas upućuje na zaključak da biološki, a ne faktori životne sredine, određuju našu dužinu života, objašnjava Hose Manuel Aburto iz Oksfordovog centra za demografske studije.

Besmrtnost i večna mladost su mit i ostaće mit. Novo istraživanje koje je sproveo multidisciplinarni tim naučnika konačno stavlja tačku na raspravu o tome možemo li živeti večno i biti zauvek mladi, jer brzinu starenja ne možemo usporiti zbog bioloških ograničenja. Brojna istraživanja koja su imala čak i podršku države, brojnih kompanija, naučnika i zainteresovanih investitora u industriji vrednoj 110 milijardi dolara – za koju se procenjuje da će do 2025. godine vredeti 610 milijardi dolara – decenijama su pokušavala da iskoriste stečena znanja na polju genetike i da pomoću veštačke inteligencije pronađu način da zaustave, čak i obrnu proces starenja.

Ali poslednja, po mnogo čemu jedinstvena, studija dokazuje da najverovatnije ne možemo usporiti brzinu starenja, pre svega zbog bioloških ograničenja. U izradi ove studije učestvovao je međunarodni tim naučnika iz 14 zemalja, uključujući istraživače sa Univerziteta Oksford, a cilj im je bio da provere hipotezu o „nepromenljivoj stopi starenja koja kaže da svaka vrsta ima ustaljenu i stabilnu stopu starenja počev od odrasle dobi.

„Nagli porast stope smrtnosti, kako se približavamo starosti, nepromenljiv je kod svih vrsta.

„Naši rezultati idu u prilog teoriji da sve više ljudi živi duže zato što je smanjena stopa smrtnosti na mlađim uzrastima, navodi Hose Manuel Aburto iz Oksfordovog centra za demografske studije, koji je analizirao podatke o broju rođenih i umrlih u svim delovima sveta tokom više vekova. „Uporedili smo podatke o broju rođenih i umrlih ljudi i primata i otkrili da je ovaj opšti obrazac smrtnosti kod obe vrste isti, dodaje Aburto. „To nas upućuje na zaključak da biološki, a ne faktori životne sredine, određuju našu dužinu života.

Aburto objašnjava da statistički podaci potvrđuju da ljudi žive duže kako im se poboljšava stanje zdravlja i životni uslovi, što ujedno dovodi do povećanja prosečne dužine života na svetu. „Ipak, nagli porast stope smrtnosti, kako se približavamo starosti, nepromenljiv je kod svih vrsta, tvrdi ovaj demograf. Rasprava o tome koliko se može produžiti ljudski vek decenijama deli akademsku zajednicu, a potraga za što dužim i što zdravijim životom posebno je aktuelna u Velikoj Britaniji, u kojoj se najmanje 260 kompanija, 250 investitora, 10 neprofitnih i 10 istraživačkih laboratorija bavi ovim istraživanjima koristeći najnapredniju tehnologiju.

Vlada Velike Britanije je, čak, dala prioritet određenim sektorima koji se bave upotrebom veštačke inteligencije u proučavanju dugovečnosti, uključivši ih među četiri velika izazova strategije budućeg industrijskog razvoja, kojoj je cilj da Britanija stekne prednost u ovoj oblasti. Ali ono što je nedostajalo u ovoj decenijskoj raspravi je istraživanje koje bi uporedilo životni vek različitih životinjskih vrsta i ljudi da bi utvrdili koji faktori utiču na stopu smrtnosti. Najnovija studija popunjava tu prazninu, naglašava Aburto. „Ova izuzetno bogata datoteka nam je omogućila da uporedimo razlike u stopi smrtnosti kako unutar, tako i između različitih vrsta.

Dejvid Džems, profesor biogerontologije u Institutu za zdravo starenje Univerziteta Koledž (UCL) u londonu, smatra da objavljena studija upućuje na zaključak da je urađeno: „Vrlo moćno istraživanje čiji rezultati sigurno dokazuju sporne činjenice. Baza podataka koju je analizirao Aburtov tim otkriva da postoji isti opšti obrazac smrtnosti: visoka stopa smrtnosti odojčadi, koja se naglo smanjuje u periodu detinjstva i maloletičkog doba, ostaje niska do rane odrasle dobi, a zatim se sa starošću neprestano povećava.

„Naše analize potvrđuju da je u ranijim istorijskim periodima očekivani životni vek bio nizak jer je mnogo ljudi umiralo u mladosti, navodi Aburto. „Ali s razvojem medicine, poboljšanjem kvaliteta života, očekivani životni vek se povećao. Sve više ljudi danas živi mnogo duže, međutim stopa smrtnosti starih se nije promenila, napominje dotični demograf. „Rezultati ove studije pokazuju da evoluciona biologija nadjačava sve druge faktore i napredak medicine nije uspeo da savlada ta biološka ograničenja.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar