Стручњаци имају потпуно погрешан приступ кад сматрају да је прилагодба накарадних израза хрватскоме језику задатак језикословаца. Струковно називље морају стварати стручњаци, а језикословци одобравати је ли рјешење језично исправно.
Проф. др Игор Чатић
Уредник портала ЗГ-магазин примио је позив да присуствује конференцији на даљину у поводу одржавања дигиталног форума Blockchain технологија за циркуларну економију. Професионални новинари ријетко подробније познају техничко подручје, стога сам замољен за помоћ у тумачењу јавности. Анализират ће се допис организатора, MIPRO.
„Поштовани представници медија, живимо у времену великих изазова и промјена. Дигитализација постаје императив напретка и прогреса. Стратегија Еуропске уније је увођење господарских искорака на темељу нових технологија blockchaina и циркуларне економије. Учинковити и сигурни сервиси остварит ће искорак у Индустрију 4:0 и представљат ће основу за нову индустријску револуцију 5:0. MIPRO покушава усмјерити стремљења и поступке да се нове ICT технологије брже и учинковитије уведу у господарске токове у Хрватској. Зато се одржава Форум на тему Blockchaina и циркуларне економије.”
„Циркуларна економија” је кружно господарство
Ево анализе позива. Циркуларна економија правописно је и изговорно хрватскому језику прилагођен енглески назив, но у хрватском језику циркуларна се замјењује с кружна. Economy, ако се преведе с економија значи знаност. Economy има још нека значења, а једно је од њих привреда. Привреда је деведесетих претворена у господарство (В. Бродњак). Исправни пријевод је дакле кружно господарство.
Данас је најспорнија струкова ријеч, технологија. Све је постало технологијом. Прва, нешто допуњена дефиниција потјече од агронома и камералиста, Johanna Beckmanna из 1777. и гласи: „Технологија је свеобухватна знаност о испреплетености технике, друштва и хуманизма”. Употребљава се и у смислу хрватског назива техника, нпр. технички факултети.
Нажалост, већина стручњака која се бави подручјем Индустрија 4.0 не зна да то није четврта индустријска револуција. То је изнимно успјешан производ њемачких маркетиншких стручњака. Ријеч је о концепту у којем се рад робота одвија у ограђеном простору. С проф. др. сц. Г. Николићем дефиниран је концепт Индустрија 5.0 гдје се појављују сураднички роботи, коботи. Тај концепт има неовисно и једна данска твртка која производи коботе. Пројект Ronna, развој неурокирурга, водитељ проф. др. сц. Б. Јербић, потакнуо је увођење назива Медицина 5.0. Према томе стручњаци Факултета стројарства и бродоградње интензивно раде на подручјима која припадају Индустрији 5.0.
Немају се времена бавити „језичним финесама”
Да се разумије значење синтагме „blockchain технологија”, била је потребна помоћ интернета и језикословаца. На темељу дијела доступних интернетских дефиниција састављен је приједлог хрватских назива и текст дефиниције. За енглеску ријеч blockchain постоје три могућности. Ланац блокова (најчешће), уланчани блокови или ланчани блокови. На темељу мишљења језикословаца најбоље је рјешење уланчани блокови, блокови који су повезани. У том случају дефиниција уланчаних блогова гласи: Уланчани блокови су сустав похране информација којим се отежава или онемогућује промјену, хакирање или варање блокова.
Ланац блокова је у основи дигитална књига трансакција која се умножава и расподјељује дуж мреже рачуналних сустава. Притом се имало на уму да по Leidenskom манифесту, осим изворника, мора се стварати називе и материнском, у овом случају, хрватском језику.
Упознало се стручњаке, сазиваче Форума с тим недостатцима. Одговорено је да стручњаци немају времена бавити се с тим финесама, да ће се већ некако те накарадне изразе прилагодити хрватском језику, да је то задатак језикословаца. Потпуно погрјешан приступ. Струковно називље морају стварати стручњаци, језикословци само одобравати је ли рјешење језично исправно.
(Школска књига)
А да хрватски факултети пријеђу на енглески језик?
Kада једном неки страни назив уђе у свакодневни језик, нема повратка. Тако имамо најлонске или PVC врећице. Kоје никада нису постојале. Зато је исправан опћи назив пластичне врећице. Или све је постало „set”, нпр. мјера. Мене су учили да постоји теорија скупова, а не сетова, дакле доноси се скуп мјера итд. Трећи су примјер наочале. Готово сви говоре да се наочале састоје од оквира и стакала. Умјесто лећа које могу бити од стакла или пластике.
Треба навести једног сувременог борца за гледишта да је потребно називље на материнском језику. То је гласовити творац ријечи опораба, проф. Bulcsú László. За њега је академик Стјепан Бабић рекао „хрватски Шулек наших дана”. Тај хрватски језикословац, преводитељ и информатолог који је говорио 40 језика, започео је студирати електротехнику. Био је познат као велики борац против туђица (посебице англизама и балканских ријечи) у хрватскоме језику. То је пут који слиједи аутор овог текста при овој анализи.
Ако је тако, предлаже се да највећи дио факултета пријеђе искључиво на енглески језик. А што их шира јавност не разумије, стручњаке се то не тиче. Они пишу радове само на енглескоме, јер се текстови на хрватскоме не признају. Чине се да хрватски знанственици, уз помоћ структура постају гробари најважније саставнице идентитета особности, материнског језика.
(Извор ЗГ-магазин)
Eh, kada bi se srpski naučnici i stručnjaci osmelili da ovako razmišljaju!