ЛЕСТВИЦЕ ЖИВОТА

ТАЈНА ЗДРАВИХ ЦРЕВА

Shutterstock

Већина људи о бактеријама размишља као о ситним организмима који се размножавају у прљавом окружењу и узрок су многих болести. Али, треба имати на уму да нису све бактерије исте, многе од њих не само да су добре за нас, већ су и кључне за наше добро здравље.

Да би добре бактерије обављале свој посао како треба, попут ћелија у нашем телу, потребна им је оптимална исхрана. Свако људско биће има милионе бактерија по целом телу. Живе на површини ваше коже, облажу нос и грло и прекривају унутрашњост вашег гастроинтестиналног тракта, пише Patient.

Сматра се да би микробиом могао да буде повезан са бројним стањима, укључујући болести срца, Алцхајмеровом болести и неким врстама карцинома.

У цревима постоји око 1.000 различитих бактерија које се у највећој концентрацији налазе у цревима. Kолоније тих цревних бактерија заједно се зову микробиом. Међусобни утицај цревног микробиома и нашег целокупног здравља је релативно ново подручје проучавања, а научници константно уче све више о тој тематици. Сматра се да би микробиом могао да буде повезан са бројним стањима, укључујући болести срца, Алцхајмеровом болести и неким врстама карцинома.

Оно што је познато јесте чињеница да цревни микробиом има пресудну улогу у неколико система у људском телу. На пример, помаже у разградњи влакана из хране коју не можемо да сваримо. Осим тога производи масне киселине које су нам потребне за смањење упала у телу, за добар рад мозга и мишића и за смањење холестерола и глукозе у крви.

Микробиом штити

Микробиом, такође, синтетише есенцијалне витамине, попут B2 (рибофлавин), B3 (ниацин), B12, K и фолате. Осим тога, помаже нашем имунолошком систему у заштити од опасних бактерија које проузрокују болести, али и у повећавању броја крвних ћелија потребних за борбу против инфекција. За здрав микробиом важно је пазити на исхрану јер оно што уносимо у организам директно утиче на здравље наших црева, а самим тиме и на нашу отпорност на болести.


Софи Медлин (
BDA)

„Наш имунолошки систем мора да буде што ефикаснији када наиђемо на бактерије и вирусе. Потребан му је стални дневни унос храњивих састојака како би се удовољило тој потреби”, каже дијететичарка Софи Медлин и додаје да је наш микробиом разнолик, па је потребна здрава, уравнотежена исхрана да би се та разноликост одржала у доброј форми.

„Постоји много различитих врста корисних бактерија и све оне воле да једу и различиту храну. Из тог разлога је прехрамбена разноликост кључна, то се посебно односи на конзумирање хране биљног порекла. Многи од нас увек купују и једу исто воће и поврће. Покушајте да додате у јеловник и неко ново воће или поврће сваке недеље, тако ћете дати подршку свом имунолошком систему.” објаснила је Медлин.

Довољно влакана

Према Британском дијететском удружењу, кључна хранљива супстанца за разноликост и подстицање цревних бактерија су влакна. Њихов савет је да у свакодневну исхрану уврстите храну богату влакнима. Она се налазе у храни попут воћа, пасуља и у зобу као топива или нетопива чији су извори целовите житарице, пшеничне мекиње и орашасти плодови. Али, опште правило је да свака храна богата влакнима садржи обе врсте.

„Најбоље што можемо да учинимо за себе и своје здравље јесте да одржавамо имунолошки систем јаким”.

Препоручени дневни унос дијеталних влакана за одрасле је 30 грама дневно, али већина нас поједе две трећине препоручене количине, показало је истраживање. И деца имају тенденцију да једу мање влакана него што им је потребно: 15 грама дневно за децу од две до пет година, 20 за децу од пет до 11 година и 25 за ону стару од 11 до 16 година.

Дијететичарка је прокоментарисала и повезаност ковида-19 са исхраном, односно нагласила је важност јачања имунитета.То је потпуно нови вирус па још немамо одговоре да ли нас од њега може заштитити одређени начин исхране или узимање неких додатака исхрани. Најбоље што можемо да учинимо за себе и своје здравље јесте да одржавамо имунолошки систем јаким”, рекла је Медлин.

(Извор Н1)

О аутору

Stanko

Оставите коментар