Из трећег броја штампане ГАЛАКСИЈЕ, који се појавио у продаји, издвајамо:
СТО НАЈБОЉИХ (НАУЧНИКА) У СРБИЈИ:
На први поглед се да запазити да су увршћени – у складу са очекивањима за свако самеравање на темељу h-индекса – веома угледни научници. Преовлађују, углавном, старији, просечна старост побројаних је око 60 година. Упркос томе, готово сви су стварали (истраживали и објављивали) протеклих година. Међу набројанима је 20 редовних и седам дописних чланова САНУ, што се може сматрати сасвим очекиваним уделом часника наше најцењеније научне установе.
БЕОГРАД ПАДА У ШАНГАЈУ:
Може се приметити да Универзитет у Београду има за нијансу већи број научних радова у 2018. години у односу на 2017. годину, али да се ради и о релативном смањењу удела нашег највећег универзитета у светској науци за око 3%, јер толико је повећана светска научна продукција у односу на 2017. годину. То са собом доноси извесност пада Универзитета у Београду на Шангајској листи за око 20 и више места.
ГАЛАКСИЈУ У ЕЛСЕВИРУ:
А какве то везе има са Хорхеом Хиршим из Америке и Шангајском листом из Кине? Потражите одговор на једном линку.
НЕПОЈМЉИВИ БОГ (неспознатљива свест):
Разум је постамент на коме је израстала и даље расте рационално конципирана наука Запада, по којој је научно прихватљиво само оно што је бар емпиријски схватљиво, а време је показало да често није тако. Штавише, да није било неразумних и радозналих научника и појединаца, не би било ни праве науке. Било их је срећом много, али ја бих поменуо само једног од њих. То је Барух Спиноза (1632-1677), кога су поштовали зато што је добро брусио стакло, а проклињали и прогањали га зато што је, размишљајући о Богу на једини прави начин, одредио границе до којих се може доћи у поимању Бога, а тиме и људске свести. Ево шта Спиноза каже у својој „Етици” о свему томе, уз по коју допуну, можда и излишну.
МОЗАК У ЗЕБЊИ ПАМЋЕЊА:
„Као што је више термодинамичара утврдило (Пригожин Иља, Тонела Мари-Антоанет…), жива бића су аутономна у односу на физички свет, будући да троше енергију и материју да би одржала свој сложени облик. На тај начин нису она затворени системи, већ отворени енергетски системи. Наравно, и она се потчињавају, као и сви системи, законима физике, који воде до термодинамичке деградације (повећања ентропије), али сама потрошња енергије и материје чини да могу да се привремено одупру тој деградацији”, истиче проф. др Жорж Шапутије, биолог и филозоф, директор-емеритус у Националном центру за научна истраживања (CNRS) Француске.
ТЕСЛИН (скривени) ХОЛИЗАМ:
Било који функционални и одрживи природни систем изграђен је тако да је детерминисан најбољом могућом симетријом, пропорцијом и хармонијом. Отуда о сваком таквом систему има смисла говорити као о коду, заправо као аспекту универзалног кода природе, као својеврсног реалитета холизма. Другим речима, разумевање Теслиног дела захтева истински начин трагања за научном истином, у истинско време, које ни на који начин неће бити натруњено никаквом идеологијом, личним и другим интересима, политиком и политиканством.
АСТРОБИОЛОШКА МАЧКА:
Два универзума, бактеријски и наш, нису међусобно искључиви. Заједно формирају комплементарни мултиверзум користан и за једну и за другу врсту. Већ се зна да је међународна космичка станица контаминирана нашим бактеријама. Покушаји деконтаминације ће сасвим сигурно остати безуспјешни. Умјесто гледања на бактерије као на непријатеља, SETI треба да прихвати биолошку реалност. Бактерије ће наставити да живе и послије нас као што је говорила Лин Маргулис. Све биолошке врсте су пролазне. Само бактерије трају! Нема бољег доказа за ову тврдњу од чињенице да су бактерије старе колико и живот сам – 3,8 милијарди година.
САМЕРАВАЊЕ НАУЧ(Е)НОСТИ:
Данас је цитатна анализа, слободно можемо рећи, свеприсутна у вредновању чланака, истраживача, часописа, институција… Примену у научним круговима чини важном, а тиме и популарном, пре свега њено коришћење за практичне потребе: цитираност се у развијеним научним срединама већ дуго употребљава у процесу одлучивања о избору и финансирању пројеката, о промоцији истраживачког (и наставног) особља, па и о личним примањима у научноистраживачким установама.
ЧЕТВРТА РЕВОЛУЦИЈА:
Четврту технолошку револуцију, а посебно изазове које она пред човечанством поставља, најбоље поткрепљују речи Петра Петровића Његоша: „Није вино пошто приђе бјеше, није свијет оно што мишљасте”. У поређењу с три претходне, оличене у појмовима Искон, Природа и Човек, она преко Технике доводи, с једне стране, у нови однос који наговештава остварење мисли Алберта Ајнштајна о ултимативном сазнању „да је најнесхватљивија ствар да је Универзум схватљив”, с друге, да се у оквиру рада и капитала генерише организација која афирмише мисао Адама Смита о богатству народа, и с треће, човека и човеково здравље ставља у фокус свих изазова јер, како је говорио Готфрид Вилхелм Лајбниц, један од актера прве технолошке револуције, „од свих ствари овога света после духовног мира ништа није важније од здравља, чије познавање и постизање захтева дубока размишљања у физици и техници”.
СРПСКО ХЛАЂЕЊЕ ЗА МАРС: Академик Иван Ђаја (1884-1957), рођен и школован у Француској, радећи на Универзитету у Београду био је са својим сарадницима на домак ако не и у поседу самог решења. Био је члан три академије, српске, хрватске и француске, а у потоњу је дошао на место преминулог иностраног члана сер Александра Флеминга.
ТАЈНА КЊИГА ТАЈНИ:
Шта је „Манускрипт Војнич”? Не зна се! Kада је настао? Не зна се! Где је настао? Не зна се! Kо га је написао и илустровао? Не зна се! На којем је језику или језицима? Не зна се! Kојим је писмом писан? Не зна се! Не зна се ни да ли је аутор шифровао рукопис. Да ли је могуће да се у рукопису ипак крије шифра – за којом неки годинама безуспешно трагају?
Сачекаћемо вас изнова у септембру на киоску, у књижари или у поштанском сандучету. ЈОШ ТРЧИМО ПОЧАСНИ КРУГ!
Čestitam Redakciji na objavljivanju ovog trećeg broja štampane verzije NOVE GALAKSIJE, kao i na veličanstvenoj promociji u prostorima ZEPTER kompanije. Pozdravljam i pred-napomenu Glavnog urednika (GALAKSIJA U “ELSEVIRU”) u kojoj je predočeno da je najveća svetska izdavačka kuća naučne literature preuzela jedan članak iz NOVE GALAKSIJE. Svaka čast! A u vezi sa tim želim da i sa svoje strane dodam jednu napomenu. Na svakoj prvoj stranici “Nove galaksije” navedena je oznaka GALAKSIJA, a na svakoj drugoj: NAUČNI MAGAZIN. Pogledao sam najnoviji VELIKI REČNIK STRANIH REČI Ivana Klajna i Milana Šipke. Tamo je za oba pojma – magazin (magasin) i žurnal (journal) rečeno da označavaju “časopis” i da dolaze od francuskih reči. Pri tome je za “magazin” dodato i to da je u pitanju časopis zabavnog karaktera. U redu je, sve to tako može se prihvatiti, pri čemu se, verujem, možemo složiti da je NOVA GALAKSIJA naučno-popularni časopis (pri čemu oznaka “popularni” ne ide nimalo na uštrb naučne verodostojnosti). No, ta “popularnost” (i “zabavnost”) može da opravda Redakciju i kad na kraju članka izostavi REFERENCE na koje se autor poziva, što je ovom prilikom moj slučaj. Ne zameram, dakle, i ubuduće ću pozivanje na reference smestiti unutar fusnota (end-nota), a za ovu priliku idem u susret zainteresovanim čitaocima za moj članak (TESLIN SKRIVENI HOLIZAM) tako što sam kompletnu pre-print formu članka objavio i na svome sajtu (www.rakocevcode.rs). Zahvaljujem Redakciji i čitaocima na razumevanju!
Miloje M. Rakočević
Изавнредно написан чланак ТЕСЛИН СКРИВНИ ХОЛИЗАМ ,заиста мајсторија речи и појмова. Како заиста схватити ту чудесну и чаробну личност Тесле, да ли је у томе чар и одговор на загонетку звану Тесла. Увек ношени надом да ће нам се на том путу указати светлост која ће нас увести у тај свет свезнања, дешифровати код и отворити нова врата науке. Нажалост то је зачаран пут а ако ми идемо њиме и сами смо зачарани и бескорисни. За спас и нови корак у напред потребна је самосталност толико себична да јој је читав овај устаљени поредак холизам, све треба одбацити и прогласти ништавним па чак и Теслу. Ако већ живимо у Теслином свету јер неоспорна је чињеница да је управо Тесла у великој мери утицао на садашњост својим изумима. Неко ће увек рећи АЛИ није све како је он замислио ту почиње тај холизам. Јер и насупрот Теслиној генијалности свет је остао несавршен.
Такође може се сматрати да су нам велики умови што уметници или научници увек предвидели и указали на будућност. Ево нај бољи пример је свеопшта апатичност и безвољност у коју је упао свет под ударом нових фараона,либералног капитализма а коју је Кафка лепо описао у свом роману.
Тако се може и у Теслином делу видети будућност уствари тај скривени холизам или савршен свет којем је он тежио и којем сви тежимо,блаженство.
Нажалост изгледа да је свет пред пропашћу нулеарне катастрофе ,уништења природе, неки су чак израчунали да нам је остало само 20 година да нешто предузмемо. Прошли пут је одлазак на Месец смирио нуклеарне тензије вероватно ће нам и овај пут велике силе понудити сличан одговор . Данашња наука је окренута томе, само како што боље да искористи планету а мало је решња како је спасити од загађења.
Зато је потребан нов сигуран корак у будућност, многи слуте да је он већ био осмишљен у Теслиној свести или нам је потпуно не познат , извесно је да ће нас само Ничеов натчовек повести у нови свет, нови Тесла или чак како неки сматрају вратиће се Тесла јер сам Тесла је апсолутно кодирао свест то јест свест као скуп електронских веза се може хибернизовати,декомпоновати и поново оживети познати су његови експерименти са призивањем духова а и са транспондовањем свести и људи на друго место.