Дуго се мислило да су метеорити испоручили потребне елементе да се живот појави на Земљи.
Према новом истраживању, милиони удара грома можда су управо оно што је требало да започне живот на Земљи јер је један од кључних састојака потребних за живот какав знамо фосфор. Резултати говоре да је мноштво удара громова који су се догодили док је наша планета била млада, пре четири милијарде година, можда откључало потребну количину фосфора да створи темеље за живот.
Фосфор је потребан молекулама који чине основне ћелијске структуре и ћелијске мембране, па чак и чини фосфатну окосницу ДНK и РНK, рекао је Беџамин Хес, аутор студије и студент постдипломских студија на Универзитету Јејл, на Одсеку за науке о планети. „Већина фосфора на раној Земљи заробљена је у минералима који су у основи нетопиви и нереактивни, што значи да се од њих не могу стварати биомолекули потребни за живот. Удари грома пружају нови механизам за стварање фосфора у облику који може створити важна једињења за живот”, рекао је он. Студија је објављена у часопису Nature Communications.
„Муња је механизам који се не мора временом смањивати као што то обично чине општеприхваћени извори, метеорити. Овај механизам може бити врло важан за разматрање формирања живота на планетама сличним Земљи након што су ударци метеорита постали ретки.”
Дуго се мислило да су метеорити испоручили потребне елементе да се живот појави на Земљи. Познато је да метеорити садрже schreibersite, минерал фосфора који се може отопити у води. Да се довољно њих обрушило, тај schreibersite могао је пружити праву количину фосфора. Међутим, живот је започео пре 3,5 до 4,5 милијарди година и тада је мање метеорита утицало на Земљу. Schreibersite има још један извор назван фулгурит, иначе познат као стакло које настаје када гром удари о тло. Утврђено је да фулгурит садржи фосфор ослобођен из површинских стена да и отопив.
„Муња је механизам који се не мора временом смањивати као што то обично чине општеприхваћени извори, метеорити”, додао је Хес. „Овај механизам може бити врло важан за разматрање формирања живота на планетама сличним Земљи након што су ударци метеорита постали ретки”. Гром је, такође, био предмет занимања научника када су размишљали о животу на раној Земљи, јер доводи до стварања гасова попут азотових оксида, који су такође имали улогу у настанку живота.
Бенџамин Хес и колеге истраживачи користили су ово постојеће истраживање да би проучили брзину муње на раној Земљи. Данас на нашој планети буде око 560 милиона удара муња годишње. На раној Земљи тај је број износио између 1 и 5 милијарди годишње. Током милијарду година то је могло довести до једног квинтилиона удара грома – и много фосфора. Муње су ударале чешће на раној Земљи јер је у атмосфери било више угљен-диоксида. Угљен-диоксид доприноси глобалној температури, а виша глобална температура узрокује чешће и интензивније грмљавинске олује, рекао је Хес. Нивои угљен-диоксида повишени су на раној Земљи након што се тело величине Марса забило у Земљу да би створио Месец пре 4,5 милијарде година. Ово је, такође, ослободило зантне количине гасова из Земље, попут угљен-диоксида – који су се потом заробили у атмосфери и довели до нових муња, објашњава он.
„Наш приједлог да су удари грома били значајан механизам за стварање реактивног фосфора важан је за разумевање настанка живота, јер су удари грома релативно константни током времема”, додао је Бенџамин Хес. Разумевање улоге удара грома као начина стварања употребљивог фосфора има импликације у потрази за животом ван Земље. „Ова открића су вероватно примењива на било којој планети која има атмосферу из које настају муеу. Све док планета има знатну количину муња, имала би извор фосфора потребан за настанак живота”, закључио је научник.
(Извор Kликс)
