МЕЂУ ИЗМЕЂУ

УЛОГА „Ф” И „В” У ГОВОРУ

204 pregleda

Начин данашњег говора већине људи делимично је обликован тиме колико давно су њихови преци престали да једу жилаво, сирово месо.

Познато је да језици еволуирају са развојем и променама друштва али су звуци које изговарамо обликовани положајем доње вилице, а он зависи од начина жвакања хране, наводи се у студији која објављеној у часопису„Сајенс”. Лингвистика се најчешће фокусира на културне факторе, али према речима једног од аутора истраживања „језик је и биолошки феномен”.

Закључак: групе које су дуже опстале
као заједнице ловаца-сакупљача
много мање користити сугласнике од друштава која
су раније прешла на пољопривреду.

„Не могу се потпуно раздвојити култура и биологија”, рекао је лингвиста Балтазар Бикел. Научници су анализирали лобање људи из каменог доба и данашњих људи и радили симулације утицаја различитог положаја доње вилице на способност уста да произведу различите звукове. Анализа је рађена на бази од око 2.000 језика, више од четвртине који се данас користе, да би се установило који звуци се користе мање или више и где.

Закључак је да ће групе које су дуже опстале као заједнице ловаца-сакупљача много мање кор истити сугласнике од друштава која су раније прешла на пољопривреду.

Мекша храна другачије позиционира доњу
вилицу и мења звуке који се лако изговарају.

Пре него што су друштва почела да узгајају биљке и да кувају храну, древни људи су жвакали жилаво, сирово месо, што је било веома напорно за вилице и зубе. Лобање људи из каменог доба не изгледају као данашње лобање, будући да се зуби у горњој и доњој вилици потпуно преклапају док се код већине данашњих људи горњи зуби налазе испред доњих када су уста затворена.

Мекша храна не само да другачије позиционира доњу вилицу већ и мења звуке који се лако изговарају. На пример, тако је много лакше изговорити слова „ф” и „в”. Научници су испитали 52 језика из такозване индоевропске групе, што обухвата дијалекте од Исланда до Индије, и закључили да су се „ф” и „в” с протоком времена појављивали у све више језика.

Идеју да је пољопривреда обликовала језик први је пре више деценија изнео амерички лингвиста Чарлс Хокет, али никада није покушао да је докаже.

(Извор Бета)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар