I u novom broju „Galaksija” vas vodi zaumne predele izvarednih i nesvakidašnjih promišljanja i zamišljanja svojih nadahnutih autora, i to duhovno putešestvije započinje jedinstvenim uvidom u vaskolike kosmičke tajne, nazvanim „Magična kocka fizike”. Imajte na umu, poštovani čitaoci, da vas očekuju brojna iznenađenja, koja prepuštamo samo vašoj mašti. Nastavite da čitate na svoju odgovornost, jer smo vas na vreme upozorili da je to naučni magazin za natprosečno radoznale.
MAGIČNAKOCKA
Naš veliki pisac, Miloš Crnjanski, započeo je svoje epohalne „Seobe” sledećim poetskim naslovom: „Beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda.” Po mišljenju autora ovog eseja, kvantna gravitacije se može shvatiti kao „zvezda beskrajnog kruga fizike”, dakle konceptualna srž strukture fizike. Međutim, ovaj filozofsko-konceptualni pogled na problem kvantne gravitacije nije široko prihvaćen.
Đorđe Minić
FULERENI (mogu i da leče Alchajmerovu bolest)
Potencijal fulerena da stupe u interakciju sa beta-amiloidom (Aβ) i da utiču na mozak oboleo od AB kod opitnih životinja izuzetno je važan kada se uzme u obzir činjenica da vanćelijski agregati proteina takođe mogu da se jave i u specifičnoj formi neurodegeneracije povezane s godinama života, a koja se definiše kao blago kognitivno oštećenje (MCI). Potencijal 3HFWC supstance da uspori nagomilavanje proteina i uspori brzinu nastupajuće neurodegeneracije svakako zavređuje pažnju. Ovi nalazi značajno proširuju potencijalnu terapijsku vrednost 3HFWC supstance, naročito u obliku opšte profilakse u populaciji koja stari.
Sanja Ivković, Milka Perović, Đuro Koruga, Selma Kanazir
JEDNAČINA STVORITELJA (Čovek i android, obostrano unapređenje)
Spoljašnji je svet delatni nastavak naših misli, baš kao što su i naše misli introjektovane mneme spoljašnjeg sveta. U toj igri beskraja, ima dovoljno mesta za ljude i androide i za neke koji su sada van obzorja događaja, iza tako dalekih granica, da možemo samo da ih slutimo, ali ne i opišemo.
Stevan Bošnjak
NATČOVEK (ili fiktivni junak)
Karlo Veliki bio je zaista svestrana ličnost: idealni pravnik, etnolog i germanist, naučnik i umetnik, vodeći sveštenik i teolog, neumoran ratnik i vojskovođa, graditelj itd. I zaista, istoričari su ostavili gotovo neverovatnu sliku Karla Velikog: gorostas visok skoro dva metra, obdaren snagom medveda, u stanju da jednom rukom podigne naoružane ljude, golim rukama savija potkovice, najbolji plivač na dvoru, sjajan vitez na konju, neumorni jahač koji je u stanju da danima i noćima bez spavanja jaše, od Italije do Rajne i odmah zatim do Pirineja. Na putovanjima od 802. do 810. vodio je svog belog slona.
Rajko M. Bukvić
TEHNIKA (prirodna i veštačka)
Tehničko rješenje nije kopija prirodnog rješenja, ono je samo njime inspirirano. Radi prepoznatljivosti pojedinih područja bioničkih tehničkih rješenja često se koriste i posebni izvedeni nazivi poput onih navedenih u zagradama. Svi su ovi nazivi vezani za tehnička područja.
Gojko Nikolić
U NAMA JE SAMO PROŠLOST
Vreme nas plaši, jer ne vidimo način da mu se otmemo. Tragajući za istinom o nastanku univerzuma, mi tragamo za tajnom vremena, skrivajući potajnu nadu da ćemo na taj način i spoznati kako da mu se otmemo.
Ljubo Ristovski
DOSADA (Zašto je to filozofski problem?)
Za Martina Hajdegera, dosada predstavlja privilegovano osnovno raspoloženje, jer nas vodi direktno vrlo problematičnom kompleksu Bića i vremena. Duboka dosada otvara put ka autentičnosti.
Petar Nurkić
ARISTOTELOV ETAR
Od značaja je i to da je nadlunarni svet, po njemu, ispunjen „petim” praelementom, etrom, koji je sam po sebi nepokretan, nepromenljiv i neuništiv a, uz to, u pogledu svojstava, ni težak ni lak, božanstvenije prirode od svih drugih tela.
Milan D. Tasić
NEOČEKIVANO VEŠANJE
I dan-danas se publikuju naučni radovi na ovu temu, a da ne mali broj naučnika, uglavnom filozofa, ne veruje u rešenje koje tvrdi da je postavljeni problem logički razrešiv, često navodeći i poznati primer o istraživaču koga je zarobilo nemilosrdno divlje pleme.
Miodrag Petković
TRIJUMF I TRAGEDIJA
Tada je došlo do neplanirnog otvaranja jednog od dva ventila za izjednačavanje pritiska u kabini. Umesto na četiri kilometra visine, posle rasklapanja padobrana, ventil se otvorio na visini od oko 140 kilometara u vakuumu! Vazduh je velikom brzinom počeo da ističe iz kapsule. Kosmonauti, koji kao sve posade „Sajuza” do tada nisu nosili skafandre, čuli su kako vazduh ističe.
Grujica S. Ivanović
(NE)NAUČNA SLIKA SVETA
Takva postavka pitanja se ne može ublažiti razgovorima o nekoj dijalektici ili o neophodnosti sinteze dve tačke gledanja, budući da, kako je to rekao Fejnman, nemamo dva sveta – kvantni i klasični – dat nam je jedan jedini svet u kojem živimo, i taj svet je kvantni. I ukoliko želimo da damo najkraću karakteristiku principa poretka tog sveta, to će biti reč „antiredukcionizam”.
Viktor Trostnikov
MINERALNI SNOVI
Znam da skupa i dugotrajna tehnologija omogućava otkrivanje podzemnih slojeva bez devastacije pejzaža, flore, faune i ljudskih staništa. Američka geološka služba takva istraživanja sprovodi u SAD, Argentini i Čileu, i do sada su obuhvatili veoma mali procenat svojih teritorija aeromagnetnim ispitivanjima. Valjda bogati ne moraju da se rukovode maksimom „brza korist – duga šteta”.
Goran Stanković
COSMOS=ARHITEKTURA
Ideja se ne da osloniti na postojeće stanje, okolinu ili prošlost pa su studenti svoja uporišta tražili i nalazili u kinematografiji, literaturi, umetnosti ili u aktuelnim pitanjima naše stvarnosti koja i dalje muče naučni svet.
Dragana Vasiljević Tomić
HERINO PUTOVANJE
Kao i uvek, ništa nije onako kao što se čini na prvi pogled. Ako se vratimo na Herin put, u kojem putovanje morem svodi na najmanju moguću meru, sve se samo od sebe razrešava. Da su išli prema rtu Lekton, Hera i San bi išli jugoistočnim pravcem od Lemnosa, a ne kao u epu severoistočnim prema Imbrosu. Od Lemnosa preko Imbrosa, a prema Lektonu bi prešli daleko duži put morem nego direktno od Lemnosa ka Lektonu. Uputivši se preko Imbrosa, postaje jasno da njih dvoje idu prema Galipoljskom poluostrvu, gde Lektos i treba potražiti.
Ranko Bošnjak
POSAO ZA OKTOPODA
Opšte je mesto da se danas računari i okolna oprema koriste sasvim jednostavno, svako može da uradi ono što mu je potrebno. To je možda tačno za obične stvari koje se rade svakoga dana, ali čim treba uraditi nešto iole nepredviđeno, sve se toliko iskomplikuje da najzad morate da pišete ovakvu priču.
Dejan Ristanović
LUD
Veselin Gatalo
