Нешто је побудило занимање научника: Да ли су у нашем планетарном суседству пронађени могући трагови ванземаљског живота?
Подаци које је прикупила свемирска сонда „Касини-Хајгенс” указују на то да би се на Енцеладу могли налазити микроорганизми слични онима на Земљи. Научници су се у потрази за ванземаљским животом, мало-помало, све више удаљили од Земље. И док различите истраживачке мисије трагају за животом на Месецу и Марсу, узбудљиве информације долазе са Сатурна. Тачније, с његовог месеца Енкелада.
Ледена кора која обавија Енкелад већ дуго интригира астрономе, а подаци које је прикупила сонда „Касини-Хајгенс” указују на то да се испод тог леда скрива нешто веома вредно – океан који би потенцијално могао скривати живот. Према студији тима са Универзитета Аризона и париског Универзитета PSL, објављеној у часопису Nature, сонда је забележила облаке гаса метана који се издижу са Енкеладове површине, а што би могло сугерисати да се у океанима испод леда налазе микроорганизми налик онима на Земљи.
Желели смо знати – могу ли микроби који наликују на оне на Земљи, који једу двоводоник и производе метан објаснити изненађујуће велике количине метана које је сонда открила?, истакао је руководилац студије и професор на Универзитету Аризона Риџис Феријер. Но чињеница да су открили занимљиве податке који би могли указивати на постојање неке врсте живота на удаљеном месецу не значи и да је ванземаљски живот – откривен. Потрага за таквим микробима, који се још називају метаногени, на дну Енкеладовог океана, захтевала би изузетно опасне мисије дубоког роњења, какве не можемо замислити у следећих неколико деценија, објаснио је поменути научник.
Енкелад ()
Док се не усаврши технологија која би то омогућила, научници користе математику и рачунарске симулације да би ли сазнали могу ли метаногени бити одговорни за податке које је сонда прикупила. Закључили су да могу. Наиме, на Земљи је хидротермална активност узрокована хладном морском водом што се спушта на дно океана повезана с повећаним уделом метана у води, због активности микроорганизама који ту топлоту користе као енергију и претварају угљен-диоксид у метан. Подаци показују да би се сличан процес могао одвијати и на Енкеладу и да би мерења могли забележити присуство метаногена на дну његовог океана.
Научници истичу да без неког биолошког извора стварања метана количине тог гаса које је сонда забележила не би требало да постоје. Но опрезно додају да је прерано за било какве конкретне закључке. Очито је да не закључујемо да постоји живот у Енкеладовом океану. Више смо желели да разумемо колико је вероватно да се микроорганизми, попут оних какве налазимо на Земљи, тамо могли пронаћи. Судећи по подацима, веома вероватно, закључио је Феријер и додао да „не могу одбацити идеју о животу, а за то би требали више података с будућих мисија”.
(Извор Зимо)
