Научници већ неко време знају да су врло високи људи изложени већем ризику од развоја неколико врста рака, али и стањима попут напукнућа аорте и плућне емболије.
Висина појединцима може донети бројне предности, али та привилегија има своју цену. Према новом истраживању, натпросечна висина повезана је с ризиком од настанка бројних болести, од проширених вена до оштећења периферних живаца. Међународни тим истраживача повезао је висину, у генетском и физичком смислу, с присутношћу више од хиљаду клиничких одлика код више од 280.000 одраслих људи и тако потврдио сумње да би висина могла бити чинилац ризика за развој бројних болести, пише портал Science Alert.
„Закључили смо да би натпросечна висина могла бити досад непрепознат фактор ризика за развој одређених здравствених стања одраслих.”
„Kористећи примењене генетске методе, пронашли смо доказе да је натпросечна висина одраслих повезана с више од 100 клиничких одлика, међу којима су и стања која могу имати знатан негативан утицај на квалитет живота, попут периферне неуропатије, венских улкуса (рана на доњем делу ногу) које узрокује слаб проток крви кроз вене или хроничну венску инсуфицијенцију”, казао је главни аутор студије Сридаран Рагаван из медицинског регионалног центра Роки Маунтен у САД. „Закључили смо да би натпросечна висина могла бити досад непрепознат фактор ризика за развој одређених здравствених стања одраслих.”
Ни ниски без посљедица
Научници већ неко време знају да су врло високи људи изложени већем ризику од развоја неколико врста рака, али и стањима попут напукнућа аорте и плућне емболије. Додају да ни врло ниски људи не пролазе без одређених здравствених последица. Они су склонији срчаним болестима, можданом удару, болестима јетре и поремећајима менталног здравља. Још није јасно јесу ли ове здравствене потешкоће директно повезане са самом висином или су резултат других спољашњих чинилаца као што су лоша исхрана и штетни социолошко-културолошки утицаји, који такође могу утицати на нечији стас.
На попис стања којима су склонији високи људи додали су инфекције коже и костију и периферну неуропатију – врсту оштећења живаца екстремитета.
Научници су у овој анализи прегледали генетске податке из клиничких записа више од 200.000 одраслих белаца и 50.000 одраслих црнаца из америчког програма за ратне ветеране. Kористећи методу повезивања гена с присутношћу болести, тим стручњака покушао је повезати више хиљада генетских варијација за које се зна да утичу на висину човека, с више од хиљаду чињеница повезаних с разним болестима. Слично поређење направљена је са измереном висином, која је у просеку износила 176 сантиметара.
Највећа студија ове врсте
С обзиром на то да се у ранијим истраживањима, која су користила сличне методе, проучавало само педесетак одлика и пуно сиромашнија генетска база података, ово истраживање сматра се досад највећом студијом те врсте. Њени резултати иду у прилог ранијим подацима истраживања која су открила да су високи људи мање подложни кардиоваскуларним стањима попут хипертензије, хиперлипидемије и коронарне болести срца, али су истовремено склонији фибрилацијама атрија и проширеним венама. На попис стања којима су склонији високи људи додали су инфекције коже и костију и периферну неуропатију – врсту оштећења живаца екстремитета.
Открили су да су високе жене склоније астми и неспецифичним поремећајима периферних живаца од високих мушкараца.
И пол игра улогу
Научници су у склопу овог истраживања у обзир узели и улогу коју би у свему могао одиграти пол. Открили су да су високе жене склоније астми и неспецифичним поремећајима периферних живаца од високих мушкараца. Повезивање чвршћих веза између гена за висину и различитих патолошких испољавања смањује могућност да за болести можемо окривити спољашње чиниоце или, пак, утицај телесне тежине, али и даље не објашњава на који су начин гени за висину повезани с настанком болести.
Даља истраживања могла би нам открити ту повезаност, биохемијске реакције и начине на који је физичка висина повезана с функционалношћу тела. Не можемо утицати на нашу висину, али разумевање утицаја који би она могла имати на здравље засигурно ће нам помоћи да направимо све што можемо да бисмо смањили те ризике. Истраживање је објављено у часопису PLOS Genetics.
(Извор Индекс)
