Стручњаци: то је углавном бацање новца, а може бити и опасно, јер додаци исхрани, укључујући витамине, не подлежу испитивању квалитета и сигурности као лекови!
Витамински додаци често се рекламирају као средство јачања имунног система или костију, а чак као заштита од ковида-19 или за лечење рака, но стручњаци упозоравају да њихово коришћење није само бацање новца, већ и потенцијално опасно, пише немачка новинска агенција ДПА. Студије тржишта показују да је њихова продаја порасла током пандемије коронавируса. Kолико се често користе? Трећина немачке популације, на пример, узима витамине као додатке исхрани барем једном седмично, показало је репрезентативно истраживање њемачког Савезног института за процену ризика (BfR). Сваки шести Немац дневно узима витаминске таблете или прах.
Недавни подаци из националног истраживања о здрављу и исхрани показују да је међу одраслим особама у САД старијим од 20 година 57,6 посто користило неки додатак исхрани у последњих 30 дана, и да се употреба повећавала с годинама. Најчешћи додаци које користе сви узрасти су мултивитаминско-минерални препарати.
Председник BfR Андреас Хенсел покушава да отрезни љубитеље витамина: „Уравнотежена и разнолика исхрана осигурава вашем телу довољне количине готово свих витамина. Већини људи нису потребни витамински додаци. Ако непотребно узимате високе дозе витамина, рескирате предозирање с нежељеним здравственим учинцима.” Предозирање ће у најбољем случају резултирати тиме да ваше тело производи „скупи урин”, каже Вибке Франц, нутриционисткиња саветодавног центра за потрошаче у немачкој покрајини Хесен, „а у најгорем случају наштетићете свом здрављу”. Додаци исхрани, укључујући витамине, не подлежу испитивању квалитета и сигурности као лекови, напомиње она. Последично, није неуобичајено да витаминске таблете и прашкови садрже нечистоће.
Важно је бити свестан могућих интеракција. Бета каротен, прекурсор витамина А, може повећати ризик од рака плућа код пушача, упозорава Вибке Франц, а ни предозирање витамином А „није безопасно”. Превише витамина Д може узроковати главобоље, мучнину и калцификовање бубрега, а предуго узимање претерано високих доза витамина Ц може довести до камена у бешики и бубрезима.
Предозирање витаминима понекад прође незапажено, јер људи који узимају таблете и прашкове такође природно уносе витамине храном, од којих је нека обогаћена витаминима. Не постоје одређене сигурне границе за унос витамина, што је нешто што заговорници потрошача критикују годинама. „Недостаци витамина нису проблем у Немачкој. Великој већини људи у овој земљи не мањка витамина”, тврди немачко нутриционистичко друштво (DGE). Витамински додаци исхрани препоручују се само за неколико сегмената популације, на пример за труднице, хемотерапијске болеснике, врло старе особе и строге вегане.
Продаја витаминских додатака упркос томе цвета. Само немачке апотеке продале су готово 2,3 милијарде евра вредне додатке исхрани у 2020, од којих су више од половине били витамини и минерали, према немачком огранку IQVIA, америчке компаније за истраживање тржишта и фармацеутско саветовање. Продаја витамина и минерала забележила је пораст од 11 одсто у односу на 2019. Имуностимуланси су забележили највећи раст – чак 12 посто, а двоцифрени пораст су забележиле и комбинације витамина А и Д, а и комбинације које укључују витамин Ц.
„Бум у продаји додатака исхрани у 2020. години као што су комбинације витамина А и Д, а и витамина Ц, вероватно је последица пандемије ковида-19”, каже Томас Хајл, потпредседник одељења за здравље потрошача IQVIA Немачке. „Потрошачи су очекивали да ће њихово узимање пружити одређену заштиту од инфекције.”
Стручњаци кажу да су погрешили. „Не постоје студије које показују да узимање витамина Д штити од инфекције новим коронавирусом или од појаве симптома болести”, извештава BfR. А Институт Роберт Kох (RKI), одговоран за контролу и превенцију болести у Немачкој, пише: „До данас нема доказа да људи којима не мањка витамин Д имају користи у том погледу од узимања додатака витамина Д.” Саветница за потрошаче Вибке Франц упозорава да не треба веровати здравственим тврдњама произвођача и дистрибутера витаминских додатака. Производи се рекламирају као својеврсни чудотворни лекови, каже она, посебно на интернету и путем непосредног маркетинга: „Обмањују потрошаче обећавајући здравствене користи или чак изљечење”. Маркетинг на друштвеним мрежама посебно је велик проблем, каже Кристијан Зајндел, саветница за храну у Савезу немачких потрошачких организација (VZBV).
Иако је забрањено давати лажне изјаве о својим производима, често се на друштвеним мрежама износе недопустиве здравствене тврдње, понекад чак иду тако далеко да кажу да производи „помажу против рака”. „Витамини могу помоћи телу да нормално функционише”,, каже Зајндел. „Додаци исхрани не помажу у лечењу болести.” Витамински додаци су „супер уносан посао”, напомиње она, додајући да је непосрдан интернетски маркетинг тешко контролисати. Илегално оглашавање често пропагирају инфлуенсери који примају провизију за представљање или препродају производа. Многе компаније налазе се у другим земљама, а њихове веб странице често не дају податке о њима и појављују се само пролазно, што све представља „велики проблем за спровођење закона”.
Посао с витаминским додацима енормно је нарастао од почетка пандемије ковида-19, према VZBV–у. Хоће ли се смањити када се пандемија повуче, остаје да се види. Најновији подаци IQVIA показују да је продаја додатака витамина А+Д у апотекама у Немачкој наставила да расте у 2021. години за готово 17 посто, а пала је продаја искључиво витамина Ц.
(Извор Индекс)
