Иако га има пола света и интимно је везан за женско задовољство и оргазам, све до недавно није био високо на попису приоритета медицине, нити су га сматрали прикладним подручјем медицинског истраживања. Зашто му лекари посвећују мало пажње?
Ако је Џилијан у нешто била сигурна, онда је то да не жели бушење рупе у близини својих гениталија. Kада је 2018. године гинеколог препоручио биопсију вулве (стидница) да би провјерио има ли знакова рака, она је оклевала. Лекар је посумњао да је бледа мрља на кожи коју је пронашла покрај својег клиториса заправо lichen sclerosus, обично бенигно стање коже. Kао медицинској сестри, вађење комадића њеног најосетљивијег дела тела звучало јој је помало екстремно, пише The New York Times. Али на крају је пристала. Претпостављала је да је лекар ауторитет.
„Никада нисам радила у акушерству и гинекологији, била сам прилично неупућена”, рекла је Џилијан која је тражила да је се помиње само по имену да би сачувала своју приватност. Током биопсије су јој уметнуте узенгије и дали анестезију да то подручје утрне.
Трауматска реакција
Након тога, да би зауставио крварење, лекар је ставио једну руку преко друге и снажно притиснуо њену стидницу (спољашње женске гениталије), укључујући унутрашње и спољне стидне усне, отвор за вагину и клиторис. Чак је кроз анестезију осећала притисак на стидну кост. Вриснула је. Месец дана касније, била је у кревету са својим дечком када је схватила да више не може постићи оргазам. Могла се узбудити, али у тренутку када није било повратка, завршило се ни са чим: „Још је тако”. Kад је обавестила својег гинеколога, он је нагађао да осећа утрнулост узроковану ожиљцима и да ће то нестати с временом. Није нестало.
Узнемирена, Џилијан је почела да посећује једног специјалисту за другим у потрази за објашњењем и решењем. Тако је открила да нико не жели да прича о њеном клиторису. Након што је чуо за озледу, један ју је уролог упоредио са жртвом силовања и рекао да мора имати трауматску реакцију на биопсију. Према њеним медицинским картонима, специјалиста за женско здравље дијагностификовао јој је потом перименопаузу и прописао крему с тестостероном. Други гинеколог јој је препоручио O shot – поступак помлађивања вагине. Kад је покушала усмерити разговор на свој клиторис, наишла је на осуђујуће погледе.
Насупрот томе, „вијагра” је један од најуноснијих фармацеутских лекова у последњим деценијама, који је „Фајзеру” донео десетине милијарди долара откако је представљен 1998. године. Гинекологија је, са своје стране, више усмерена на плодност и превенцију болести.
„Гледали су ме као да сам луда. Стално сам понављала да нешто није у реду с мојим клиторисом, а они су га игнорисали”, додаје Џилијан. Неки уролози упоређују стидницу с „малим градом у средишту САД”, рекао је др Ирвин Голдстин, уролог и пионир на пољу сексуалне медицине. Лекари имају тенденцију да прођу кроз њу, једва подижући поглед на путу до одредишта, врата материце и матернице. Тамо се догађа права медицинска акција: ултразвук, Папаниколау тестови, уметање спирале, пород. Ако је стидница као целина попут недовољног цењеног града, клиторис је локални бар покрај пута – мало познат, ретко разматран, вероватно га је најбоље избегавати.
„Готово сви га игноришу. Не постоји медицинска заједница која је преузела бригу над истраживањем, управљањем, дијагнозом и стањима повезанима са стидницом”, изјавила је др Рејчел Рубин, уролошкиња и специјалисткињаа за сексуално здравље из Вашингтона. Упитана шта је о клиторису научила у медицинској школи, она је одговорила: „Ништа што би ми остало у сећању. Ако би се споменуo, то би у најбољем случају била успутна примедба.” Годинама касније, на стипендији за сексуалну медицину код др Голдстина, научила је како прегледати стидницу и видљиви део клиториса, познат и као главић клиториса. Научила је да је пуни клиторис дубока структура, која се углавном састоји од еректилног ткива, а оно сеже до карлице и окружује вагину. Др Рубин је себе назвала главном „клиторолошкињом” Вашингтона.
Шала је, наравно, у томе што се мало ко надмеће за ову титулу – због срама, недостатка знања или страха од кршења пристојности према пацијентима: „Лекари се воле усредсредити на оно што знамо. Не волимо показивати слабости, показивати да нешто не знамо”, додаје она. Ово готово универзално избегавање има посљедице за пацијенте. У студији из 2018. у часопису Sexual Medicine, др Рубин, др Голдстин и колеге открили су да је пропуст прегледа стиднице и клиториса навео лекаре да редовно занемарују стања сексуалног здравља. Међу женама које су посећивале клинику др Голдстина, готово 25 посто имало је прираслице на клиторису, које настају када се поклопац клиториса залепи за главић и може довести до иритације, бола и смањеног сексуалног ужитка.
Аутори су закључили да би сви здравствени радници за жене требало рутински да прегледају клиторис. Али то је било лакше рећи него учинити, јер већина не зна како прегледати, нити се осећа угодно. Овај превид може нашкодити женама, а и трансмушкарцима. Постоје документоване озледе клиториса у захватима попут трансвагиналних операција, епизиотомије током порођаја, чак и за време операције кукова. Ако се изводи лоше, лабиопластика, једна од најбрже растућих естетских операција у свету, такође може оштетити живце, што доводи до гениталног бола и губитка сексуалног осета.
Женско задовољство
Многе од ових озледа могле би се спречити, сматра др Рубин, кад би лекари посветили више времена познавању клиториса. У јануару је то изговорила у просторији пуној углавном мушких колега на годишњој конвенцији војних уролога у Палм Спрингсу, у току предавања о женском сексуалном здрављу. Практична и непоколебљива, проглашена је за најбољу предавачицу. Ова анатомија, наглашава она, није магија, већ само биологија. „Ово чудно, митско подручје није везано само за оргазам. Требало бисте знати шта је шта и одакле ствари долазе”, нагласила је у својој ординацији у Роквилу у Мериленду, почетком јула, окружена протезама пениса, моделима карлице и великим „хитачијевим” штапићем.
Па зашто не знамо? За др Рубин, разлог је једноставан – клиторис је интимно везан за женско задовољство и оргазам. А све до недавно те теме нису биле високо на попису приоритета медицине, нити су се сматрале прикладним подручјима медицинског истраживања. „Чак и у подручјима као што је урологија, где се мушки сексуални ужитак и оргазам сматрају саставним делом, сексуално здравље жена сматра се хистеријом, Пандорином кутијом, психосоцијалном, а не правом медицином”, сматра је др Рубин која је такође председатељица Међународног друштва за проучавање женског сексуалног здравља. „Сексуално здравље и квалитет живота жена нису нешто на шта се фокусирамо.”
Насупрот томе, „вијагра” је један од најуноснијих фармацеутских лекова у последњим деценијама, који је „Фајзеру” донео десетине милијарди долара откако је представљен 1998. године. Гинекологија је, са своје стране, више усмерена на плодност и превенцију болести. „Не радимо добар посао када говоримо о сексу из перспективе утемељене на задовољству”, упозорила је др Франсис Гримстад, гинеколошкиња у Бостонској дечјој болници, и додала:
„Говоримо о томе са становишта превенције. Покушавамо спречити полно преносиве инфекције. Покушавамо спречити трудноћу, осим ако не покушавате затруднети. Не говоримо о сексуалном задовољству.”
Др Хелен ОʼКонел, прва аустралијска уролошкиња, присетила се да је у њеном медицинском образовању клиторис једва споменут. У издању медицинског уџбеника Last’s Anatomy из 1985. који је проучавала, пресек женске карлице у потпуности је изоставио клиторис, а аспекти женских полних органа описани су као „слабо развијени” и посљедица „неуспеха” формирања мушких полних органа. Описи пениса били су опширни. Ово раширено медицинско занемаривање помогло јој је да објасни зашто су њене колеге уролози радили на очувању живаца у пенису током операција простате, али не и током операција карлице код жена.
Поменута уролошкиња кренула је да истражи потпуну анатомију клиториса помоћу микродисекције и магнетске резонанције. Године 2005. објавила је опсежну студију која је показала да је спољшњи део клиториса – који се може видети и додирнути – само врх санте леда, еквивалентан глави пениса. Цео орган протезао се далеко испод површине, садржао је две луковице у облику сузе, два крака и труп. Пропуштајући да препознају ову анатомију, упозорила је, хирурзи рескирају оштећење осетљивих живаца одговорних за задовољство и оргазам, који се протежу дуж врха трупа. У поступцима као што су операције карлице или уретре, ствари су потенцијално компликоване, мисли др ОʼКонел: „Увек морате мислити на оно што је испод, што је скривено од погледа, а што потенцијално мењате”.
Жене све више говоре о озледама које су задобиле на том подручју у рутинским захватима. Једна од њих је Џули, 44-годишња руководитељка уреда у Есексу, источно од Лондона, која је изгубила способност оргазма 2012. после минимално инвазивне операције кука ради лечења болова у леђима. Своју је причу изнела у The Telegraph-у прошле године, користећи само своје име да би избегла дискриминацију будућих послодаваца. На састанку преко Zoom-а у јануару, описала је да се пробудила из анестезије уз бол око клиториса који ју је пекао.
Оштећење живаца
Хирург јој је рекао да су то само модрице и да ће нестати. Неколико месеци касније открила је да више не може доживети оргазам. Kад је покушала, било је дословно као да је неко извукао утикач из утичнице. Све је умрло. Требале су јој две године интернетске потраге да би схватила како јој је цилиндрични стуб постављен између ногу током операције, веронатно, згњечио клиторалне живце. Познато је да употреба уређаја, названог перинеални ваљак, узрокује оштећење живаца, али то није споменуто у њеном обрасцу за пристанак на операцију. Џули је своју озледу упоредила с губитком чула укуса или мириса – уживањем које се подразумева, али када се изгуби, све се мења.
Џилијан још покушава да схвати узрок властите озледе. Је ли то била биопсија? Снажан притисак који је њен гинеколог извршио након тога? После четири године и 12 специјалиста, помирила се с чињеницом да се можда никада неће опоравити од тог осећаја: „То ми је променило цео живот. Ово оштећење је нешто што никад не могу поправити.”
Kад је др Блер Питерс, 33-годишњи пластични хирург са Униветзитета Орегон за здравље и науку, почео да изводи фалопластику за трансмушкарце и небинарне особе, изненадио се видевши колико су велики живци клиториса – просечно око три милиметра у пречнку. Поређења ради, чулни живац кажипрста широк је око милиметар. „Док сам похађао медицински факултет, нисмо учили ништа посебно о клиторису осим чињенице да он заправо постоји. Kао резултат тога, развио сам ту подсвесну предрасуду да клиторис није супер препознатљива структура. Али заправо јесте”, наглашава он.
Др Питерс је међу неколицином младих лекара који разумеју друштвене мреже и, попут др Рубин, помаже са се разграна медицинску карту овог подручја. Чинећи то, осигурава да се више не догађа оно што се догодило Џули и Џилијан. Kао део својих настојања да побољша сексуални осет пацијената, недавно је повећао клиторалне живце и избројао колико нервних влакана садрже. Број који је пронашао – под ембаргом док не представи своја открића на конференцији – био је знатно већи од 8.000, што се често наводи, а извучен је из застарјеле студије на кравама.
Године 2020. Вицторија Гордон, студенткиња на Универзитету медицине и бионаука у Kанзас Ситију, предводила је студију која је настојала да дефинише „опасну зону” око клиториса коју би пластични хирурзи требало да избегавају. У току сецирања лешева приметила је да се клиторални живци понекад гранају у фине структуре, попут корена, на начине који би могли бити релевантни хирурзима, али претходно нису описани у литератури. Надала се да ће други у подручју пластичне хирургије пратити ово откриће, објављено у стручном часопису. „Ја сам само студенткиња четврте године медицине, мислим да се не би требало да се бавим овим пројектом, али нико други неће”, поручила је Гордон крајем 2021.
Лекари нису једини који позивају медицину да препозна потпуну анатомију клиториса. Пре четири године Џилијан је претраживала интернет да би схватила своју озледу када је наишла на објаву жене из Даласа, Џесике Пин, чији је случај звучао језиво попут њеног. Дотична, која сада има 36 година, изгубила је већи део осета клиториса пошто се подвргла лабиопластици у осамнаестој. Након што је претражила главне опстетричко-гинеколошке уџбенике, Пин је сазнала да су живци клиториса ретко где добро приказани, што је кључни пропуст за који је веровала да доводи га у опасност у бројним захватима. „Чини се да је овај пропуст узрокован социокултурном нелагодом у вези с клиторисом и свеопштим недостатком обзира према женском сексуалном одговору”, написала је.
Џилијан је била заинтригирана: „Она је једина причала о овоме на интернету”. Послала јој је поруку на Фејсбуку, па је Пин започела кампању на друштвеним мрежама да се ажурирају уџбеници и стандарди образовања у акушерству и гинекологији. Џилијан јој је тихо помогла да прикупља следбенике, а затим јој се придружила на Инстаграму користећи ознаку @nursevulvaadvocate. Тамо је затекла на стотине упита из целог свијета од оних који су изгубили генитални осет као резултат медицинских поступака око клиториса. Покушала је свима да одговори, али није могла понудити медицински савет који су многи тражили. После шест месеци затворила је свој кориснички налог. Често одлази до лекарских ординација да остави постере са анатомијом клиториса. У свом раду са старијим пацијенткињама велику пажњу посвећује свим гениталним невољама, од свраба стиднице до бола након операције рака.
(Prfoimedia)
Пин је наставила. Протеклих неколико година лобирала је код неколико издавача уџбеника и анатомских атласа да се ажурирају дијаграми клиториса и његових живаца. Њени напори доспели су на насловну страницу Редита, окупила је више од 160.000 пратилаца на Тиктоку. Године 2019. са оцем пластичним хирургом, објавила је студију о дисекцији клиторалних живаца. Била је уплетена у бројне спорове на друштвеним мрежама, оптуживана је за узнемиравање због упорних и понекад непримерених настојања да допре до гинеколога и аутора анатомских приручника и уџбеника.
Сада, након четири године активизма, жели да оконча своје делање: „Било би невероватно да сви лиекати почну да откривају узроке и почну говорити о овоме. Чињеница да је неколицина медицинских стручњака, укључујући др Рубин, почела да ради на томе велика је ствар.” Сваку пацијенткиња која уђе у ординацију др Рубин, без обзира на старост, води се у обилазак властите стиднице. Више нема чаршава пребаченог преко ногу током прегледа карлице, што је био обичај, како верује, да женски „интимни делови” остану срамотни и скривени. Уместо тога, започиње преглед дајући пацијенткињи огледало с дугом дршком да види органе коју ће бити прегледани. Посебним помагалом испитује сваки дио стиднице у потрази за болом, показујући мале усне, велике усне и вагинални отвор док пацијенткиња све прати.
Ова лекарка и колеге верују да заступају клиторис и женско уживање. Уосталом, подсетила је др Барбара Чубак, уролошкиња на Медицинском факултету болнице Маунт Синај у Њујорку, уролози се баве фалусом – што клиторис технички јесте, будући да настаје из истих ембриолних структура и састављен је од истих еректилних ткива као и пенис. „Урологија се своди на мокрење и секс. Медицина клиториса припада уролозима”, закључила је др Чубак.
(Индекс)
